Кабаретска сцена „Миленко Заблаћански“

РАДЕ МАРЈАНОВИЋ
БОЕМСКО ВЕЧЕ У КАФЕУ ТЕРАЗИЈЕ
Кабаре Радета Марјановића

Бавећи се преко 30 година свим позоришним жанровима, од драмског до музичког репертоара, и одигравши велики број разноразних улога, логично је да уметник осети потребу да се осами и све то своје умеће и искуство преточи у један од најтежих жанрова наше професије- кабаре.

Подстакнут успехом свог првенца, кабареа „Добра стара времена“, којим је пре шест година отворена нова кабаретска сцена Позоришта на Теразијама, која је одиграна преко 150 пута и још увек, Богу хвала, траје и успешно одолева овим „Новим временима“, осетио сам потребу да ношен искуством и успехом претходне представе, направим нешто што ће бити другачије, а имати заједничко жанровско опредељење- емоција.

Не замерите ми ако сам по мало претенциозан, па једно своје стање претварам у жанр, али имам осећај да је у нашим позориштима све мање онога што је красило многе наше генерације и представе – емоција.

Зато сам ову представу и конципирао као литерарно-музичку кабаретску представу „Боемско вече у кафеу Теразије“. Желео сам кроз стихове и приче Дучића, Вита Николића, Либара Марконија, Бране Петровића, Зуке Џумхура и многих других наших дивних писаца, многих ноћобдија и боема, који су својим животом, а нарочито делима, ушли у легенде ових простора и уз музику, која се тако уклапа као да је компонована баш за ово вече, оживим оно што све дубље у себи потискујемо- емоцију.

Верујте, није ми било тешко, јер сам поред себе имао пријатеља, писца, новинара, хумористу, човека сјајног духа, Галета Јанковића. Речи његове песме „Због тебе мој кафањеро“, композитора Брано Малишића, су и покренуле целу ову причу. Нажалост, журио се да оде и придружи се легендама ових простора.

Ову представу посвећујемо драгом пријатељу Галету Јанковићу.

ЗБОГ ТЕБЕ МОЈ КАФАЊЕРО.

Раде Марјановић