| A Chorus Line |
| Боемско вече у кафеу Теразије |
| Бриљантин |
| Гоље |
| Земља |
| Кабаре |
| Како разумети Србе |
| La Strada |
| Маратонци трче почасни круг |
| Хамлет Хамлет Јуротреш |
| Чикаго |
| По мотивима приповетке "Макар Чудра" М. Горког: ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО Мјузикл у режији Б. Лазића
Најлепше руске песме уз незаборавну кореографију Крунослава Симића у љубавној причи циганке и крадљивца коња. Ансамбл представа Позоришта на Теразијама.
|
 |
| Премијера: 17.04.2004. |
|
Горки и његови цигани Младић који се звао Алексеј Максимовић Пјешков син сиромашног радника,сироче које је рано остало без оца, лађар, кувар, певач, скитница и самоук - имао је двадесет и четири године када је доспео у тамницу. Било је то 1892.године. Узевши тада псеудоним под којим га познаје светска литература, Максим Горки у тамници пише своју прву приповетку: Макар Чудра. Иако прва, ова приповетка која је "зрело штиво" и са занатске, и са тематске и са уметничке стране - послужиће много деценија касније, као основ за филм и мјузикл Цигани лете у небо. Приповетка је класичан образац "дупле експозиције". Макар Чудра, Циганин, прича на обали мора, под ветром и таласима, о свом циганском сабрату Лојку Зобару и његовој љубави према лепој Циганки Ради. Макар Чудра је тема за себе, писац га скицира као профил снажне личности, тако да би и он сам могао да буде тема једне приче. Горки даје Макару улогу приповедача да би испричао зачудну историју једне љубави. Та историја је занимљив фабулативни рам за широку слику коју писац и његов јунак сликају пред читаоцем. Написана у Тифлису, у стану политичког изгананика Каљужног, објављена у двевном листу "Кавказ", она стоји - хронолошки и уметнички - на челу свих изабраних и сабраних дела Максима Горког. Горкијеви Цигани носе у себи елементе романтичарских легенди које, међутим,приповедају пучки приповедачи.Њих аутор среће крај черги, у степама, за време лутања бескрајним просторима своје домовине Русије. У тим се новелама, затим, појављују и ликови скитница - "босјака", у којима Горки открива високељудске квалитете, специфичну животну филозофију, често изражену у бројним афоризмима и сентенцама. Његови јунаци лишени су друштвених догми и лако прекорачују норме друштвеног понашања, управо зато што не зависе судбински од материјалних добара. Једном речју - они су слободни. Због таквих особина његових новела, Горког су у прво време сматрали представником руског модернизма, док се у вези са његовим ликовима најчешће спомињало Ничеово име. Најзад несумљиво је једно: новелистички ликови Горког: Макар Чудра и старица Изергил, Лојко Зобар и прелепа Циганка Рада - јесу поносни, смели и снажни људи који су супростављени понизним, ропским и слабим. Такви ликови, такви људи и такви Цигани, само и могу "да лете у небо". Земља је за њих претесна. Александар Ђаја, драматург |
|
Улогe: Изeргил Рада |
Музика: Додатна музика: Превод: Препев песама: Лектор: Редитељ: Музички аранжмани: Диригент: Сценограф: Костимограф: Кореограф: Корепетитор солиста и хора: Корепетитор балета: Концерт мајстор: Асистент костимографа: Асистент кореографа: Дизајн програма и плаката: Фотографије: Вајарски радови: Маска: Организатор: Опрема представе израђена је у радионицама Позоришта на Теразијама 237. премијера Сезона 2004/05 |