Fred Eb / Bob Fosi / Džon Kender

ČIKAGO

Mjuzikl u režiji Kokana Mladenovića

Premijera: 19. i 20.10. 2006.

Čikago je jedan od najpopularnijih brodvejskih mjuzikala u kome se prepliću strast, požuda, spletke, ubistva, šou bizsnis i potkupljive sudije i advokati. Ovaj visokokvalitetni brodvejski hit kroz mnoštvo muzičkih hitova poput “Sav taj džez”, i niza ekspresivnih i visokokvalitetnih koreografskih numera, na satiričan način govori o Americi iz vremena burnih dvadesetih godina prošlog veka. Priča počinje kada neostvarena muzička glumica i pevačica Roksi Hart, koja sanja o uspehu na čikaškim pozornicama, ubija svog ljubavnika. U zatvoru sreće svog idola- slavnu Velmu Keli. Njih dve ne prezaju ni od čega da bi stigle do cilja u čemu im pomaže izrazito kurumpirani advokat Bili Flin…

Reditelj: Kokan Mladenović Koreograf: Mojca Horvat Prevod, prepev, dramaturg: Marija Stojanović Dirigent i muzički aranžmani: Milan Nedeljković Kostimograf: Lana Cvijanović Scenograf: Marija Kalabić Lektor: Radovan Knežević	Asistent reditelja: Elizabeta Đorevska Asistent koreografa: Snežana Vesković Asistent kostimografa: Mirna Ilić Korepetitor baleta: Tanja Radunović Korepetitor drame i solista: Vladimir Vujović Korepetitor: Tatjana Nikolić Koncert majstor: Biljana Jovanović
ULOGE: VELMA KELI….Ivana Knežević ROKSI HART …Sloboda Mićalović EJMOS HART… Nikola Bulatović BILI FLIN… Dragan Vujić MAMA MORTON… Dušica Novaković MERI SUNAŠCE…Elizabeta Đorevska	VELMA KELI…Katarina Gojković ROKSI HART…Jelena Jovičić EJMOS HART… Milan Antonić BILI FLIN… Ivan Bosiljčić MAMA MORTON..Zinaida Dedakin MERI SUNAŠCE…Nebojša Babić
CEREMONIJAL MAJSTOR, NAREDNIK FOGERTI, DOKTOR, MARTIN HARISON Miroljub TurajlijaLIZ…Boba Latinović ENI, KITI…Ana Maljević DžUN… Vesna Paštrović HUNjAKOVA… Nataša Balog MONA… Jelena Ćosić FRED KEJSLI…Danijel Korša ARON…Ljubiša Dinčić SUDIJA…Milan Gromilić SLUŽBENIK SUDA…Dušan Šida NOVINARI, POROTNICI, GRAĐANI: Boba Latinović, Ana Maljević, Vesna Paštrović, Nataša Balog, Ivan Zekić, Danijel Korša, Ljubiša Dinčić, Dušan Šida, Milan Gromilić, Nebojša Gromilić, Nemanja Naumovski, Igor Naumovski, Uroš Petronijević, Miloš Jadžić, Jelena Ćosić, Tamara Martinović, Nina Krluć, Elena Gromilić, Milica Pavlović, Katarina Gromilić

O “ČIKAGU”

Radnja mjuzikla ”Čikago” odigrava se u istoimenom ozloglašenom američkom gradu dvadesetih godina 20. veka. U središtu radnje je neodoljiva plavuša Roksi, neostvarena barska pevačica i žena koja je ubila svog ljubavnika, zato što nju ”niko ne sme da ostavi”! Došavši u zatvor upoznaje poznatu barsku pevačicu, smeđokosu i zaista ”ubistvenu” Velmu (koja je ubila svoju sestru i svog muža zatekavši ih u preljubi) – kao i ostale zatvorenice, uglavnom ubice nevernih muškaraca. Velmu brani slavni advokat koga, prilikom preuzimanja odbrane zanima samo da li okrivljena ima 5000 dolara za njegov honorar. Kada Roksi pristane na visinu njegovog honorara, on krene u beskompromisnu manipulaciju, kako medija, tako i nje same…

Mjuzikl ”Čikago”, iako na prvi pogled mračnog sadržaja i oštrog i satiričnog oslikavanja stanja u američkom društvu, je veoma popularan kod publike. Kao razlog tolikog uspeha, navode se, pre svega, odlična muzika i koreografija Boba Fosija, kao i njegova izuzetna režija, koja nas u svet gangsterskog Čikaga uvodi kao u neki veliki kabare. Drugi razlog uspeha leži, verovatno, u godini njegove premijere. Naime, sedamdesete godine donele su građanima Amerike veliko razočarenje u ”američki san”, a otkrivanjem istine o vijetnamskom ratu, na ”svetlosti pozornice” izneta je prava slika o licemerju američkog društvenog morala. Treći razlog je, de facto, opčinjenost publike fotogeničnom slikom Čikaga sa prepoznatljivim gangsterskim imidžom, koji je privlačio publiku neodoljivim ukusom ”zabranjenog voća: alkohola u vreme prohibicije i ludim provodima sa ženama ”sumnjivog morala”.

Sama priča je istinita: ona je nastala onda kada je reporterka ”Čikago tribjuna”, Morin Votniken, dobila ekskluzivno pravo na intervju sa striptizetom koja je ubila svog ljubavnika. Na temelju tog intervjua, novinarka je napisala dramski komad ”Čikago”, kao školski zadatak na predmetu dramskog pisanja, Univerziteta u Jejlu. Drama je postavljena na Brodveju 1926. godine, gde je doživela 172 izvođenja, a kasnije je po njoj dva puta snimljen film: prvo nemi (pod nazivom ”Roksi Hart”), a zatim i zvučni sa Džindžer Rodžers u glavnoj ulozi.

Pravu slavu, zapravo, mjuzikl ”Čikago” (koji je postavljen na Brodveju 1975.), doživeo je tek 1996. godine, kada je prema originalnoj Fosijevoj produkciji, ponovo izašao pred publiku. Iduće godine, ovaj mjuzikl osvojio je mnoge nagrade, a, između ostalih, i 6 ”Tonija” (američkog pozorišnog ”Oskara”). I pored ne tako davno snimljenog istoimenog filma holivudske A produkcije (Rene Zelveger, Ketrin Zita Džons i Ričard Gir) nagrađenog sa šest nagrada američke filmske akademije, mjuzikl ”Čikago” se i danas neprekidno igra pred prepunim gledalištem na Brodveju.

KOKAN MLADENOVIĆ

Rođen u Nišu 1970. godine. Završio srednju glumačku školu u Nišu u klasi Mime Vuković-Kurić. Diplomirao na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (1993) u klasi Miroslava Belovića i Nikole Jevtića.

Režije (izbor):

Šekspir, “Bunjuel”, Miler “Hamlet”, Harms “Slučajevi”, Tirso de Molina “Seviljski zavodnik i kameni gost”, Bomarše “Figarova ženidba”, Aleksandar Popović “Razvojni put Bore Šnajdera”, “Mrešćenje šarana” Aristofan, Maričić, Mladenović “Lisistrata”, Velimir Lukić “Afera nedužne Anabele”, Vida Ognjenović “Kako zasmejati gospodara”, “Je li bilo kneževe večere”; Agota Krištof “Velika sveska”, Dušan Kovačević “Maratonci trče počasni krug”, “Balkanski špijun”, “Sabirni centar”, Slobodan Selenić “Ruženje naroda u dva dela”, Henrik Ibzen “Per Gint”, Šekspir “Bogojavljenska noć”; “San letnje noći”; “Ukroćena goropad”, Ljubomir Simović “Putujuće pozorište Šopalović”, Goran Petrović, Kokan Mladenović “Opsada crkve Svetog Spasa”, Goran Stefanovski “Bahanalije”, Mihail Bulgakov, K. Mladenović “Majstor i Margarita”, Mirjana Novaković, K. Mladenović “Strah i njegov sluga”, Goran Petrović Skela, Dž. J. Tolkin, K. Mladenović “Hobit”, Dž. M. Bari, M. Stojanović “Petar Pan”, Enda Volš “Disco pigs”…

U Pozorištu na Terazijama režirao je predstave “Alan Ford”, Magnusa i Bunkera i “Mir” po Aristofanu, Maričića i Mladenovića.

Za svoj rad, dobio je nagradu “Bojan Stupica” kao i sve druge značajne nagrade na festivalima u Srbiji i Crnoj Gori.

 

MOJCA HORVAT

Godine 1983. godine dobila je američku stipendiju i studirala džez, step i mjuzikl na Brodveju. Od 1989. godine vodi plesni studio. Potpisala je skoro 40 koreografija za dramske predstave, 6 filmova, 350 TV koreografija, 14 mjuzikla, 8 opera, 5 kabarea i skoro 15 mjuzikla za decu. Za svoje plesne grupe je realizovala oko 250 takmičarskih koreografija, od kojih je već skoro 40 osvojilo naslove svetskih ili evropskih prvaka.

Zadnjih godina se posvetila prevashodno koreografiji i režiji muzičko – scenskih delatnosti. Svetsko udruženje plesa (IDO) joj je 2001. godine dodelilo naziv Koreograf godine.

Koreografija mjuzikla, opera i opereta:

- Splitski Akvarel (HNK Split), Finix (Raimundtheater Vienna), Kiss Me Kate, Karolina Riječka, Jalta Jalta (HNK Ivan Zajec Rijeka ), Chicago, Cabaret (SLG Celje), Little Shop Of Horrors (Company No.5 Salzburg), Little Shop Of Horrors (PDG Koper), Nunsense I, Nunsense II, Briljantina (Šentjakobsko gledališče Ljubljana), Arabella (Cafe teater Ljubljana), Čisto čezz I Čisto čezz II (Gledališče Gabriel Celovec-Klagenfurt), Vse o snobih….(Teater Komedija Ljubljana), Hoffmannove pripovedke, Noč v Benetkah, Tejrezijeve dojke, Turek v Italiji- (SNG Opera in balet Ljubljana), Zaljubljen v tri oranže (Cankarjev dom i SNG Opera balet LJ) Ognjemet (SNG Maribor), Sneguljčica opera (Festival Ljubljana i SNG Opera Ljubljana).

DŽON KENDER I FRED EB

Džon Kender je rođen u Kanzas Sitiju, 1927. godine. Muzičko obrazovanje stekao je na koledžu Oberlin i na Univerzitetu u Kolumbiji. Fred Eb je rođen u 1932. godine u Njujorku. Obojica su karijere započeli kao saradnici, različitih revija i brodvejskih predstava. Godine 1962. zajedno su napisali dve pesme za Barbaru Strejsend koja je tada bila zvezda u usponu. Jedna od njih, ”My coloring Book’’, postala je veliki hit što je paru Kender – Eb otvorila put ka uspehu.

Tri godine kasnije postavili su na Brodveju svoj prvi mjuzikl ”Flora, crvena pretnja”, u kome se pojavila još jedna buduća mega – zvezda, Lajza Mineli. Njihov sledeći mjuzikl ”Kabare” (1966) doživeo je neverovatan uspeh i postao jedan od najviše hvaljenih mjuzikla svih vremena.

Godine 1975. Džon Kender i Fred Eb napisali su i uz pomoć Boba Fosija, na scenu postavili mjuzikl ”Čikago”. Iako je tada ovaj mjuzikl bio nominovan čak u jedanaest kategorija za nagradu ”Tony”, nije dobio nijednu. Međutim, interes za ”Čikago” obnovljen je 1996. godine, kada ga je na pozornicu postavila En Reinking. Već tada počelo je da se govori o njegovoj filmskoj verziji.

Uz filmske verzije ”Kabarea” i ”Čikaga”, Kender i Eb su za film napisali i nekoliko zasebnih pesama koje su postali veliki hitovi. Među njima najpoznatija je naslovna pesma iz filma “Njujork, Njujork” (1977).

 

BOB FOSI

Reditelj, koreograf, igrač i glumac Bob Fosi je rođen u Čikagu 1927. godine. Studirao je balet, step, akrobatski ples, a kasnije i glumu. Na Brodveju se prvi put pojavio kao igrač u u reviji ”Odigraj mi pesmu” (1950). Kasnije je zapažen i u filmskom mjuziklu ”Poljubi me, Kejt” (1953). Probio se filmom ”Igra u pidžamama” (1954). Krajem šezdesetih intenzivno režira i radi koreografije predstava, među kojima je i ‘”Čikago”. U svet filma na velika vrata ulazi filmom “Kabare” (1972) koji mu donosi osam nagrada “Oskar”. Hvaljen kao najbolji reditelj muzičkih filmova 1974. godine režira film “Leni”, a 1979. snima “Sav taj džez”, priču o teškom životu iza pozornice sa jakim autobiografskim elementima. Poslednji njegov film bio je “Zvezda 80” (1983), a poslednji mjuzikl koji je napisao, uradio koreografiju i postavio na scenu bio je “Big Deal” (1986). Umro je 1987. godine u Vašingtonu.

244. premijera
sezona 2006/07

Fotografije: Sanda Vitorović