Представе

 

A Chorus Line
Боемско вече у кафеу Теразије
Бриљантин
Гоље
Два мириса ружe
Живот Јевремов
Земља
Кабаре
Како разумети Србе
La Capinera
La Strada
Маратонци трче почасни круг
Неки то воле вруће
Пољуби ме, Кејт
Поп Ћира и поп Спира
Свадба у купатилу
Светлости позорнице
Учене жене
Хамлет Хамлет Јуротреш
Хероји
Цигани лете у небо
Чикаго
 

Фред Еб / Боб Фоси / Џон Кендер

ЧИКАГО
Мјузикл у режији Кокана Младеновића

Чикаго је један од најпопуларнијих бродвеjских мјузикала у коме се преплићу страст, пожуда, сплетке, убиства, шоу бизснис и поткупљиве судије и адвокати. Овај висококвалитетни бродвејски хит кроз мноштво музичких хитова попут "Сав тај џез", и низа  
експресивних и висококвалитетних кореографских нумера, на сатиричан начин говори о Америци из  
времена бурних двадесетих година прошлог века.  
Прича почиње када неостварена музичка глумица и певачица Рокси Харт, која сања о успеху на чикашким позорницама, убија свог љубавника. У затвору среће  
свог идола славну Велму Кели. Њих две не презају  
ни од чега да би стигле до циља у чему им помаже изразито курумпирани адвокат Били Флин...

Премијера: 04.10.2002.

О “ЧИКАГУ”

Радња мјузикла ''Чикаго'' одиграва се у истоименом озлоглашеном америчком граду двадесетих година 20. века. У средишту радње је неодољива плавуша Рокси, неостварена барска певачица и жена која је убила свог љубавника, зато што њу ''нико не сме да остави''! Дошавши у затвор упознаје познату барску певачицу, смеђокосу и заиста ''убиствену'' Велму (која је убила своју сестру и свог мужа затекавши их у прељуби) – као и остале затворенице, углавном убице неверних мушкараца. Велму брани славни адвокат кога, приликом преузимања одбране занима само да ли окривљена има 5000 долара за његов хонорар. Када Рокси пристане на висину његовог хонорара, он крене у бескомпромисну манипулацију, како медија, тако и ње саме... 

      Мјузикл ''Чикаго'', иако на први поглед мрачног садржаја и оштрог и сатиричног осликавања стања у америчком друштву, је веома популаран код публике. Као разлог толиког успеха, наводе се, пре свега, одлична музика и кореографија Боба Фосија, као и његова изузетна режија, која нас у свет гангстерског Чикага уводи као у неки велики кабаре. Други разлог успеха лежи, вероватно, у години његове премијере. Наиме, седамдесете године донеле су грађанима Америке велико разочарење у ''амерички сан'', а откривањем истине о вијетнамском рату, на ''светлости позорнице'' изнета је права слика о лицемерју америчког друштвеног морала. Трећи разлог је, de facto, опчињеност публике фотогеничном сликом Чикага са препознатљивим гангстерским имиџом, који је привлачио публику неодољивим укусом ''забрањеног воћа: алкохола у време прохибиције и лудим проводима са женама ''сумњивог морала''.  

      Сама прича је истинита: она је настала онда када је репортерка ''Чикаго трибјуна'', Морин Вотникен, добила ексклузивно право на интервју са стриптизетом која је убила свог љубавника. На темељу тог интервјуа, новинарка је написала драмски комад ''Чикаго'', као школски задатак на предмету драмског  писања, Универзитета у Јејлу. Драма је постављена на Бродвеју 1926. године, где је доживела 172 извођења, а касније је по њој два пута снимљен филм: прво неми (под називом ''Рокси Харт''), а затим и звучни са Џинџер Роџерс у главној улози. 

      Праву славу, заправо, мјузикл ''Чикаго'' (који је постављен на Бродвеју 1975.), доживео је тек 1996. године, када је према оригиналној Фосијевој продукцији, поново изашао пред публику. Идуће године, овај мјузикл освојио је многе награде, а, између осталих, и 6 ''Тонија'' (америчког позоришног ''Оскара''). И поред не тако давно снимљеног истоименог филма холивудске А продукције (Рене Зелвегер, Кетрин Зита Џонс и Ричард Гир) награђеног са шест награда америчке филмске академије, мјузикл ''Чикаго'' се и данас непрекидно игра пред препуним гледалиштем на Бродвеју.


КОКАН МЛАДЕНОВИЋ

      Рођен у Нишу 1970. године. Завршио средњу глумачку школу у Нишу у класи Миме Вуковић-Курић. Дипломирао на Катедри за позоришну и радио режију Факултета драмских уметности у Београду (1993) у класи Мирослава Беловића и Николе Јевтића. 

      Режије (избор):

Шекспир, Буњуел, Милер Хамлет, Хармс Случајеви, Тирсо де Молина  Севиљски заводник и камени гост, Бомарше  Фигарова женидба, Александар Поповић  Развојни пут Боре Шнајдера, Мрешћење шарана Аристофан, Маричић, Младеновић Лисистрата, Велимир Лукић  Афера недужне Анабеле, Вида Огњеновић  Како засмејати господара, Је ли било кнежеве вечере; Агота Криштоф  Велика свеска, Душан Ковачевић Маратонци трче почасни круг, Балкански Шпијун, Сабирни центар, Слободан Селенић  Ружење народа у два дела, Хенрик Ибзен  Пер Гинт, Шекспир  Богојављенска ноћ; Сан летње ноћи; Укроћена горопад ,Љубомир Симовић Путујуће позориште Шопаловић, Горан Петровић, Кокан Младеновић Опсада цркве Светог Спаса, Горан Стефановски  Баханалије, Михаил Булгаков, К. Младеновић  Мајстор и Маргарита, Мирјана Новаковић, К. Младеновић Страх и његов слуга, Горан Петровић Скела, Џ. Ј. Толкин, К. Младеновић  Хобит,  Џ. М. Бари, М. Стојановић Петар Пан, Енда Волш Disco pigs... 

У Позоришту на Теразијама режирао је представе АЛАН ФОРД, Магнуса и Бункера и МИР по Аристофану, Маричића и Младеновића. 

За свој  рад, добио је награду « Бојан Ступица» као и све друге значајне награде на фестивалима у Србији и Црној Гори. 

 

МОЈЦА ХОРВАТ

      Године 1983. године добила је америчку стипендију и студирала џез, степ и мјузикл на Бродвеју. Од 1989. године води плесни студио. Потписала је скоро 40 кореографија за драмске представе, 6 филмова, 350 ТВ кореографија, 14 мјузикла, 8 опера, 5 кабареа и скоро 15 мјузикла за децу. За своје плесне групе је реализовала око 250 такмичарских кореографија, од којих је већ скоро 40 освојило наслове светских или европских првака. 

      Задњих година се посветила превасходно кореографији и режији музичко – сценских делатности. Светско удружење плеса (IDO) јој је 2001. године доделило назив Кореограф године. 

      Кореографија мјузикла, опера и оперета:  

- Splitski Akvarel (HNK Split), Finix (Raimundtheater Vienna),  Kiss Me Kate, Karolina Riječka, Jalta Jalta (HNK Ivan Zajec Rijeka ), Chicago, Cabaret (SLG Celje ), Little Shop Of Horrors ( Company No.5 Salzburg ), Little Shop Of Horrors (PDG Koper ), Nunsense I, Nunsense II, Briljantina ( Šentjakobsko gledališče Ljubljana ), Arabella ( Cafe teater Ljubljana), Čisto čezz I Čisto čezz II (Gledališče Gabriel Celovec-Klagenfurt ), Vse o snobih....( Teater Komedija Ljubljana ), Hoffmannove pripovedke, Noč v Benetkah, Tejrezijeve dojke, Turek v Italiji  -    (SNG Opera in balet  Ljubljana), Zaljubljen v tri oranže  ( Cankarjev dom i SNG Opera balet LJ) Ognjemet ( SNG Maribor ), Sneguljčica opera ( Festival Ljubljana i SNG Opera Ljubljana ) 

 

ЏОН КЕНДЕР И ФРЕД ЕБ 

      Џон Кендер је рођен у Канзас Ситију, 1927. године.  Музичко образовање стекао је на колеџу Оберлин и на Универзитету у Колумбији.  Фред Еб је рођен у 1932. године у Њу Јорку. Обојица су каријере започели као сарадници, различитих ревија и бродвејских представа.  1962. године заједно су написали две песме за Барбару Стрејсенд која је тада била звезда у успону. Једна од њих, ''My coloring Book’’, постала је велики хит што је пару Кендер – Еб отворила пут ка успеху.

      Три године касније поставили су на Бродвеју свој први мјузикл ''Флора, црвена претња'', у коме се појавила још једна будућа мега – звезда, Лајза Минели. Њихов следећи мјузикл ''Кабаре'' (1966) доживео је невероватан успех и постао један од највише хваљених мјузикла свих времена.

      Године 1975. Џон Кендер и Фред Еб написали су и, уз помоћ Боба Фосија, на сцену поставили мјузикл ''Чикаго''. Иако је тада овај мјузикл био номинован чак у једанаест категорија за награду ''Тony'', није добио ниједну. Међутим, интерес за ''Чикаго'' обновљен је 1996. године, када га је на позорницу поставила Ен Реинкинг. Већ тада почело је да се говори о његовој филмској верзији.

      Уз филмске верзије ''Кабареа'' и ''Чикага'', Кендер и Еб су за филм написали и неколико засебних песама које су постали велики хитови. Међу њима најпознатија је насловна песма из филма ''Њу Јорк, Њу Јорк'' (1977.). 

БОБ ФОСИ 

Редитељ, кореограф, играч и глумац Боб Фоси је рођен у Чикагу 1927. године. Студирао је балет, степ, акробатски плес, а касније и глуму. На Бродвеју се први пут појавио као играч у у ревији ''Одиграј ми песму'' (1950. године).  Касније је запажен и у филмском мјузиклу ''Пољуби ме, Като'' (1953. године). Пробио се филмом ''Игра у пиџамама'' (1954.). Крајем шездесетих интензивно режира и ради кореографије представа, међу којима је и ''Чикаго''. У свет филма на велика врата улази филмом ''Кабаре'' (1972.) који му доноси осам награда ''Оскар''. Хваљен као најбољи редитељ музичких филмова 1974. режира филм ''Лени'', а 1979. сина ''Сав тај џез'', причу о тешком животу иза позорнице са јаким аутобиографским елементима. Последњи његов филм био је ''Звезда 80'' (1983.), а последњи мјузикл који је написао, урадио кореографију и поставио на сцену био је ''Big Deal'' (1986.). Умро је 1987. године у Вашингтону.

 

Редитељ: Кокан Младеновић

Кореограф: Мојца Хорват

Превод, препев, драматург: Марија Стојановић

Диригент и аранжер: Милан Недељковић

Костимограф: Лана Цвијановић

Сценограф: Марија Калабић

Лектор: Радован Кнежевић

Асистент редитеља: Елизабета Ђоревска

Асистент кореографа: Снежана Весковић

Асистент костимографа: Мирна Илић

Корепетитор балета: Тања Радуновић

Корепетитор драме и солиста: Владимир Вујовић

Koрепетитор: Татјана Николић

Концерт мајстор: Биљана Јовановић 

 
УЛОГЕ:
ВЕЛМА КЕЛИ....Ивана Кнежевић  

РОКСИ ХАРТ ...Слобода Мићаловић           

ЕЈМОС ХАРТ... Никола Булатовић 

БИЛИ ФЛИН...  Драган Вујић   

МАМА МОРТОН... Хана Јовчић  

МЕРИ СУНАШЦЕ...Елизабета Ђоревска 

ВЕЛМА КЕЛИ...Катарина Гојковић

РОКСИ ХАРТ...Јелена Јовичић

ЕЈМОС ХАРТ... Милан Антонић

БИЛИ ФЛИН... Иван Босиљчић

МАМА МОРТОН..Зинаида Дедакин

МЕРИ СУНАШЦЕ...Небојша Бабић 


ЦЕРЕМОНИЈАЛ МАЈСТОР, НАРЕДНИК ФОГЕРТИ, ДОКТОР, МАРТИН ХАРИСОН 
Мирољуб Турајлија 

ЛИЗ...Боба Латиновић

ЕНИ, КИТИ...Ана Маљевић

ЏУН... Весна Паштровић

ХУЊАКОВА... Наташа Балог

МОНА... Јелена Ћосић 

ФРЕД КЕЈСЛИ...Иван Зекић

АРОН...Љубиша Динчић

СУДИЈА,...Милан Громилић

СЛУЖБЕНИК СУДА...Душан Шида

ПОЛИЦАЈЦИ...Љубиша Динчић, Марко Ненадић

НОВИНАРИ, ПОРОТНИЦИ, ГРАЂАНИ: Боба Латиновић, Ана Маљевић, Весна Паштровић, Наташа Балог, , Иван Зекић, Љубиша Динчић, Душан Шида, Марко Ненадић, Милан Громилић, Небојша Громилић, Немања Наумовски, Игор Наумовски, Урош Петронијевић Јелена Ћосић, Елена Весковић, Милица Павловић, Катарина Чанковић, Кристина Чанковић