Представе
A Chorus Line
Гоље
Два мириса ружe
Живот Јевремов
Земља
Кабаре
La Capinera
Маратонци трче почасни круг
Неки то воле вруће
Пољуби ме, Кејт
Поп Ћира и поп Спира
Свадба у купатилу
Светлости позорнице
Учене жене
Хамлет Хамлет Јуротреш
Хероји
Цигани лете у небо
Чикаго
 

Предраг Перишић

ХЕРОЈИ
музичка комедија

 

 

 

 

Хероји

»Хероји«, текст нашег искусног сценаристе Предрага Перишића, јесте у драматуршком и занатском смислу, професионално исписана прича о измаштаној ратној ситуацији у Србији за време Другог светског рата, у којој тројица младих немачких војника случајно остају иза своје војне колоне која иде ка Африци, или Русији, свеједно... Њих проналази типичан српски сељак, Радован, који се, наравно, против Немаца борио у свим својим ратовима. Не знајући шта са њима, ( јер у питању су мобилисана деца, која не само што нису испалила ни један метак, него уопште и не знају да се налазе у Србији), Радован одлучи да их некако инкорпорира, не само у своју породицу него и у своје село; заправо, у село које је класична српска »Недођија« високо у планинама, завејана снегом, у коју не свраћају ни партизани, ни Немци, ни Американци, ни Италијани, а о Јапанцима и Кинезима да и не говоримо. На таквој драматуршкој основи ређају се духовите драмске ситуације, успели комични или драмски обрти, вешто исцртана драмска парабола о српској хуманости и гостољубивости, али и о не тако ретко израженој ксенофобији.

»Хероји« Предрага Перишића, у свом комедиографском опредељењу врло успешан, луцидан, али и жанровски необичан драматуршки предложак, више налик филмском сценарију него позоришном комаду, вођен вештом руком редитеља и надахнутом глумачком игром, своју основну сценаристичку структуру квалитативно унапређује у разиграну позоришну комедију. Комедију, која ће, нема сумње, разгалити и замислити – али, пре свега, из срца насмејати публику Позоришта на Теразијама.

Александар Ђаја, драматург Позоришта

 

ПРЕДРАГ ПЕРИШИЋ

Драмски писац, филмски сценариста, писац романа, рођен је у Београду. Завршио је Академију за позориште, филм, радио и тв, одсек Драматургија у класи професора Јосипа Кулунџића. Као стипендиста француске владе завршио специјалистичке студије из области позоришта и медија у Паризу. Аутор је драмских дела:
»Страх и нада Надежде Мандељштам« ( Народно позориште у Београду, режија Бора Глигоровић) (1983) и Народно позориште Сомбор) режија Вида Огњеновић (1985); » Живот и прикљученије војника Ивана Чонкина«, драматизација, Атеље 212, режија Зоран Ратковић (1985); »Бриљантин«адаптација и драматизација, Театар Т, режија Михајло Вукобратовић (1995); »2024« весела драмска игра у једном делу (2004), објављена у књизи » Савремена српска драма« Београд 2005.

На фестивалу Дани комедије у Јагодини, 2002 године, стручни жири фестивала доделио је прву награду за најбољи комедиографски текст Предрагу Перишићу за текст комедије »Хероји«. На конкурсу за радио драму Радио Београда, 2004 године, добио је II награду за радио драму» Наставићу да ти пишем својим очима«. »Народна књига« издала је 2000 године роман Предрага Перишића »Сенке успомена«. Предраг Перишић је низ година био уредник Културно-забавног програма РТС-а. Аутор је и сценариста више десетина емисија и серија на програмима РТС-а.

Од 2000 године је редовни професор на катедри за Драматургију, на Факултету драмских уметности у Београду где предаје предмет » Филмска и тв драматургија«

Написао сценарија за следеће филмове:.»ЉУБАВНИ ЖИВОТ БУДИМИРА ТРАЈКОВИЋА« (1976) режија Дејан Караклајић, (Прва награда за сценарио на првом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, Сребрна арена за филм на Југословенском фестивалу у Пули. Награда Београд-филма за најгледанији филм године); »РАД НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ« (1980) режија Милан Јелић, (Златна арена за најбољу мушку улогу (Љубиша Самарџић), »Јелен« прва награда публике на фестивалу у Пули); »МОЈ ТАТА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ« (1981) режија Милан Јелић; »РАЗВОД НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ« (1982) режија Милан Јелић; »МАТУРАНТИ« (1985) режија Милан Јелић; »HAPPY END« (1987) режија Милош Радовић (Копродукција Југославија - Италија- Француска); »НИЈЕ ЛАКО СА МУШКАРЦИМА« (1989) режија Михајло Вукобратовић, (Награда Београд филма за најгледанији филм године); »ПОЛИЦАЈАЦ СА ПЕТЛОВОГ БРДА« (1993) режија Михајло Вукобратовић; »СЕНКЕ УСПОМЕНА« (1999) режија Предраг Велиновић, (Прва награда за сценарио на Фестивалу Југословенског филма у Херцег-Новом, Друга награда за сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, учешће на Фестивалу у Москви у званичној конкуренцији).

ТВ серија » Полицајац са Петловог брда« (1995) режија Михаило Вукобратовић
(10 епизода).

 

СЛАВЕНКО САЛЕТОВИЋ

Редовни је професор Факултета драмских уметности у Београду. Шеф Катедре за позоришну и радио режију, биран за Продекана Факултета драмских уметности, као и за Проректора Универзитета уметности у Београду.

Поставио је близу 80 позоришних представа на сценама у Новом Саду, Сарајеву, Шапцу, Нишу, Зрењанину, Лесковцу, Тузли, Сомбору, Крагујевцу, Зајечару, Београду… Представе су учествовале на престижним фестивалима и истицане наградама.

''Хамлет из Мрдуше Доње…'' Иве Брешана, Камерни театар 55 у Сарајеву, награђен је на Сервантесовом фестивалу у Мексику.

''Прошлог лета у Чулимску'' Александра Вампилова, Позориште у Шапцу, награда на Сусретима ''Јоаким Вујић''.

''Оригинал фалсификата'' Радета Радовановића, Звездара театар, Београд, награда Стеријиног позорја у Новом Саду. Представа је проглашена за најбољу у 1989. години, гласањем позоришних критичара Југославије.

''Змај од Србије'' Миладина Шеварлића, Народно позориште у Нишу, представа награђена на Сусретима ''Јоаким Вујић'' и на Стеријином позорју у Новом Саду.

''Не могу да платим и нећу да платим'' Дариа Фоа и ''Два мириса руже''Емилиа Карбаљида, обе представе постављене у Позоришту на Теразијама у Београду и обе награђене на Данима комедије у Јагодини.

''Женидба'' Николаја Васиљевича Гогоља, Народно позориште у Београду, награда Дана ''Зорана Радмиловића'' у Зајечару.

Славенко Салетовић је режирао и десет ТВ драма и ТВ филмова за РТВ Београд.

ТВ филм ''Руди'' Слободана Шнајдера проглашен је за победника Југословенског фестивала телевизије у Неуму, а ТВ филм ''Живот у Гробљанкој улици'' Небојше Ромчевића награђен је на Светском фестивалу телевизије у Пловдиву.

 

Улоге:

РАДОВАН – Миленко Заблаћански

МИХАЈЛО – Слободан Стефановић

МАРИЈА – Елизабета Ђоревска

ЈЕЛЕНА – Јелена Јовичић

ХАНС – Иван Босиљчић

ПИТЕР – Вук Салетовић

ФРАНЦ – Мирољуб Турајлија

ЖИВАНА – Ивана Кнежевић

ПОП – Душко Радовић

МИЛЕНА – Ана Здравковић

СЕКРЕТАР – Бранко Ђурић

ГРАДСКИ – Горан Букилић

НОВИНАРКА – Ана Симић

I СЕЉАК – Милан Милосављевић

II СЕЉАК – Зоран Бабић

СЕЉАНКА – Драгица Ристановић

ПАРТИЗАН – Небојша Бабић

СТАРИЈИ СЕЉАК – Мирослав Марковић

ТИТО И ЦРНАЦ – Љубиша Динчић

II ПАРТИЗАН – Милан Громилић

III ПАРТИЗАН – Небојша Громилић

ДЕЦА – Станислав Младеновић Милан Томић

 

РЕДИТЕЉ:
Славенко Салетовић

АРАНЖЕР И ДИРИГЕНТ:
Војкан Борисављевић

СЦЕНОГРАФ:
Александар Денић

КОСТИМОГРАФ:
Емилија Ковачевић

КОРЕОГРАФ:
Ђорђе Макаревић

ЛЕКТОР:
Љиљана Мркић - Поповић

ХОР

Солиста хора:
Марчела Лукић

Јасминка Николић, Јелена Мит, Татјана Поповић, Зорица Бошковић, Душица Рајић, Дина Травица, Сања Марковић, Воја Орлић, Зоран Дороњски, Марко Богданић, Бојан Гавриловић, Јован Николић, Дарко Павловић, Сандра Пеић, Александра Бјелић

ОРКЕСТАР

Концертмајстор:
Биљана Јовановић

Ивана Матеић, Марија Ристић, Боривоје Спасојевић / Снежана Драгићевић, Ана Ристић-Тадић, Драгомир Маринковић, Катарина Касаткин, Мирјана Црнојевић / Александар Јовановић, Данијела Станковић, Ана Рајковић, Иван Ранковић, Маја Хајдуковић, Зоран Ковачевски, Михаило Богосављевић, Аница Иванчевић, Ивана Павловић / Тања Радуновић, Драган Кресић / Урош Ранковић, Властимир Благојевић, Дејан Стојадиновић, Желимир Васић/Никола Ђокић

КОРЕПЕТИТОР
Татјана Николић

МАСКА И ШМИНКА –
Љиљана Анђелковић

ИНСПИЦИЈЕНТ
Љиљана Голубовић Иванковић

СУФЛЕР –
Горан Младеновић

ОРГАНИЗАТОР
Мирјана Заложник

Сезона 2005/06.
242. премијера