Оригиналног наслова “Welcome to Berlin”, “Кабаре” је заснован на делу “I am a Camera” Џона Ван Друтена. Радња “Кабареа” одвија се 1930. године у Берлину. Комад говори о два љубавна пара: први су Сели Боулс, запослена у кабаре клубу “Кит Кат” и америчкки писац Клиф Бредшо, а други Немица, госпођа Шнајдер и њен просац, Јеврејин Шулц. Бродвејска премијера овог мјузикла била је у новембру 1966. године у режији Принса и кореографији Рона Филда, а комад је обновљен 1987. године. На основу позоришне представе 1972. године снимљен је и филм са Лајзом Минели у главној улози.

ЧЕТ ВОКЕР

Редитељ и кореограф Чет Вокер је присутан на Бродвеју од своје шеснаесте године. Мјузикли попут On the town, Lorelei, The Ambassadors, као и мјузикли Боба Фосија- The Pajama Game, Pippin, Dancin’ и Sweet Charity, само су неки од наслова који су обележили Вокеров рад.

Можда је највише познат као аутор и ко-кореограф мјузикла Fosse, направљеног у част његовог ментора Боба Фосија. Овај мјузикл је вишеструко награђиван, а 1999. године освојио је награду „Тони“ и проглашен за мјузикл године.

Чет Вокер је, као редитељ и кореограф, радио на обновама чувених мјузикала, и у тој сфери постигао велики успех.

Вокеров рад препознатљив је на Бродвеју, лондонском Вест Енд-у, али и на позоришним сценама у Холандији, Мексику, Јапану. Његов интернационални рад укључује и мјузикле Singin’ in the rain у Мадриду, The Dancing Man у Норвешкој, као и  The Producers у Аргентини и Израелу, за који је био номинован за АЦЕ награду за најбољу кореографију.

Радио је кореографије за емисије на америчкој НБЦ, и јапанској ЦТВ телевизији. Његове кореографије су виђене и у емисији америчке звезде Рози О’Донел ( THE ROSIE O’DONNELL SHOW), као и у емисијама неколико интернационалних телевизијских мрежа.
Чет Вокер је познат и љубитељима музичких видео спотова и телевизијских реклама.

Последњих година, као директор јазз данце радионице у оквиру школе „Jacob’s Pillow“, путује по свету и додељује стипендије младим извођачима.
Њујоршка школа „Jacob’s Pillow“, која је ове године прославила 75 година постојања, окупља као предаваче реномиране уметнике из целог света. Едукативни карактер ове школе значајан је за многе младе људе оријентисане ка мјузиклу као жанру и на њихове каријере. Школа је позната по размени идеја и искуства, али је и подстицај плесној креативности у свим њеним формама и стиловима.

Чет Вокер у Позоришту на Теразијама

Серијом од неколико мјузикала, најпре „Пољуби ме Кате“ потом, „Корус лајн“ и на крају „Чикаго“ , Позориште на Теразијама је успело да на својој сцени представи кључна места у развоју мјузикла. Ове три представе су заправо мала историја развоја ове врсте позоришта. Но након премијере представе „Чикаго“ појавила се одређена дилема: да ли наставити у истом правцу или се определити за пројекат из сасвим другог естеског круга. Превладало је мишљење да би било њабоље утврдити градиво. Посветити се и усавршити фосијевски стил игре, учинити да џез балет постане опште место нашег позоришта и  саставни део нашег театарског иксуства.

Стога се скоро као природно,  наметнуло решење да након успешне сарадње, најпре кроз двонедељну радионицу, потом још једну -  након које је двоје наших играча отпутовало на усвршавање у Америку -  Чет Вокер режира и уради кореографију предстве „Кабаре“. Били смо наиме мишљења да је за напредак и развој  свих сектора Позоришта на Теразијама, најбоље решење захватити „воду са извора“. Позвати  кореографа и редитеља са искуством из епицентра мјузикла, са Бродвеја, аутора бројних представа,  добтиника „Тони“ награде за мјузикл „Фоси“.

Уверени смо да је то потез који ће спречити могућност да Позориште на Теразијама у будућности склизне у неке друге воде и да ће овом представом мјузикл у Србији постати сасвим  обична и очекивана ствар, трајни део нашег позоришног живота.