Либрето, кореографија, режија: Миkеле Мерола
Избор и адаптација оригиналне музике: Кирил Џајковски
Сценограф: Александар Денић
Костимограф: Јелена Малешевић
Текст наратора: Ирина Марковић
Асистент кореографа: Ашхен Атаљанц
Репетитор: Снежана Весковић

Учествују:
Ашхен Атаљанц, Милан Рус,
Даница Араповић, Милан Громилић,
Катарина Чанковић, Елена Весковић,
Биљана Кнежевић, Нина Крлуч,
Тамара Мартиновић, Ива Петровић,
Милица Павловић, Небојша Громилић,
Немања Наумовски, Игор Наумовски,
Урош Петронијевић, Никица Крлуц,
Мирољуб Турајлија

Говорити о представи La Capinera је као говорити о животу људи. Она прича о чистим осећањима и ситуацијама блиским свима нама. Ла Цапинера је балет о љубави и односима који се рађају између две особе. На посебан начин она говори и о чистом и апсолутном идеалу као што је слобода али на конкретан начин: као слобода да се изрази, слобода да се воли, слобода да се сања, слобода да се буде оно што јесмо, без прихватања компромиса, или утапања у једно друштво које све више жели да сви будемо једнаки. Друштво у коме се не постављају питања и у коме не постоје очекивања.

У овој представи људи се сусрећу, откривају, воле у једном контексту који је без времена, без простора или припадности. Зидови који затварају „птичицу“ нису само зидови манастира, као што је то случај у причи на коју се наша представа ослања, већ је сама свест та која људе повремено држи затвореним и не даје им могућност да се упознају, да се отворе и да се воле.

За све нас који смо радили на овој представи то је био пут уназад, у нашу прошлост, у сећање на свакодневне мале гестове којима више не придајемо важност, у евоцирање старих љубави, разочарања и јаких осећања. Покушали смо да у свакој сцени будемо истинити и да пренесемо стања духа кроз гест, поглед и енергију покрета.

Захваљујем се свима који су радили на овом балету и допринели да се он у потпуности реализује. Рад на овој представи је од првих корака подразумевао сарадњу са Ашхен, истинској уметници, бескрајног талента и снаге која се увек бори у оно што верује, којој посвећујем ову представу. Ашхен је кроз игру на сцени оживела жене које су значиле и обележавале мој живот, оне од којих сам научио о храбрости да волим и да се борим до последњег даха.

Миkеле Мерола