Адаптација и режија  Кокан Младеновић

Сонгови  Маја Пелевић

Композитори  Ирена Поповић, Зоран Христић и Марко Грубић

Диригент  Војкан Борисављевић

Кореограф  Мојца Хорват

Костимограф  Лана Цвијановић

Сценограф  Марија Калабић

Лектор  Радован Кнежевић

Асистент режије Влада Ђурковић

Асистент кореографа  Снежана Весковић

Асистент костимографа  Мирна Илић

Асистент сценографа  Ивана Десанчић

Корепетитор драме и солиста  Милош Вељковић

Корепетитор балета  Татјана Радуновић

Корепетитор хора  Татјана Николић

УЛОГЕ 

      Максимилијан Топаловић   Владан Савић

      Аксентије Топаловић  Јанош Тот

      Милутин Топаловић  Душко Радовић

      Лаки Топаловић  Драган Вујић

      Мирко Топаловић  Иван Босиљчић

      Кристина  Калина Ковачевић

     Ђенка Ђаво  Марко Живић

      Били Питон  Иван Јефтовић

      Оља  Весна Паштровић

      Поп Живота  Душан Милошевић 

Билијева група: Небојша Громилић, Игор Наумоски, Немања Наумоски, Никола Томашевић, Страхиња Лацковић и Љубиша Динчић.                        

Ђенкина група  Милан Громилић, Урош Петронијевић, Мирко Кнежевић, Лазар Јованов, Душан Каличанин, Игор Аризановић, Милица Павловић, Јелена Ћосић, Елена Весковић, Нина Крлуч, Јелена Вуковић, Тамара Афанасијев, Катарина Чанковић, Снежана Јеремић, Маја Брукнер, Јасмина Димитријевић, Драгица Ристановић, Наташа Балог, Биљана Жутић, Душица Рајић, Тамара Мартиновић, Ива Петровић.

Хор: Јасминка Николић, Јелена Мит, Марчела Лукић, Мирјана Јовановић, Татјана Поповић, Сандра  Пеић, Зорица Бошковић, Кристина Савић, Биљана Пековић, Миленка Рајковић, Сања Марковић, Зоран Дороњски, Бранислав Јовић, Воја Орлић, Мирослав Марковић, Душан Шида, Марко Богданић, Бојан Гавриловић, Јован Николић, Ненад Ненић, Алексанадар Новаковић и Павле Жарков.

Оркестар: Биљана Јовановић (концертмајстор), Весна Јансенс, Ивана Матејић, Марија Ристић, Лазар Кованђић, Катарина Тешењи, Вера Илић, Тамара Живковић, Сања Радић, Боривоје Спасојевић, Ана Тадић, Драгомир Маринковић, Јелена Радујковић, Мила Мирковић, Катарина Касаткин, Ивана Узелац, Александар Јовановић, Влада Поповић, Данијела Станковић, Вартан Баронијан, Небојша Јанковић, Тијана Вашчић, Нина Ћосић, Горан Маринковић, Ана Рајковић, Иван Ранковић, Влада Мандић, Зоран Ковачевски, Младен Лукић, Михајло Богосављевић, Маја Хајдуковић, Александар Петковић, Аница Иванчевић, Дејан Стојадиновић, Желимир Васић, Никола Ђокић, Драган Кресић, Урош Ранковић, Ивана Павловић, Татјана Радуновић, Славко Станковић, Предраг Павловић, Золтан Лукачевић. 

Инспицијент  Душан Милошевић

Суфлер  Горан Младеновић

Организатор  Мирјана Заложник

Маскери: Љиљана Анђелковић и Нијаз Мемиш

Дизајн светла: Момчило Жиропађа 

НАЈСТАРИЈА БАЛКАНСКА ФАМИЛИЈА 

Док сам писао причу о једном младом човеку који живи у породици метузалема – гробара, желећи да из тог мрака (смрти) изађе и оде негде у неки бољи, лепши и животнији свет, а све (то) као метафору о владавини „погребника“ у једној комунистичкој држави – предузећу за производњу погребне опреме, са сопственим осећањем неподношљиве клаустрофобије, нисам ни слутио тад– почетком седамдесетих година прошлог века, прво– да ће се та моја лична „драма“ преточити (после позоришта) у филм, па, затим, у мјузикл 2008. године, време које је тих седамдесетих година било далеко као данас размишљање о лету на Венеру...

Надам се, и верујем, да би мјузикл на сцени Теразија могао бити успешан као што је (оних година) била успешна представа у Атељеу, или филм који и данас гледају генерације (не) рођених док сам писао ову црнохуморну (само) исповест.

У сваком случају, биће ово једно ново и занимљиво певање животописа „најстарије балканске фамилије“; толико старе да јој ни смрт не може ништа.

И у нади, да би ово извођење могло бити један од озбиљнијих покушаја у проналажењу пута ка „домаћем мјузиклу“, сачекаћу премијеру заказану за 25.мај – рођендан друга Тита – Пантелије, човека који ми је био велика инспирација док сам као млад (и необавештен) мислио да један позоришни текст може да промени свет. 

Душан Ковачевић
Београд 5. мај 2008.

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ 

Рођен 12.јула 1948. године у Мрђеновцу поред Шапца. Основну школу је завршио у Шапцу, а гимназију у Новом Саду. Академију за позориште, филм, радио и телевизију је студирао у Београду; дипломирао је на одсеку Драматургије 1973.године.

Од 1973. године је члан Удружења књижевника Србије.

Од 1973. до 1978. године ради као драматург за Драмски програм ТВ Београд. У периоду измедју 1986-1988. године ради као доцент на Факултету драмских уметности у Београду.

Душан Ковачевић је написао драме: Маратонци трче почасни круг, Радован Трећи (1973),  Шта је то у људском бићу што га води према пићу (1976),  Пролеће у јануару,  Свемирски змај (дело за децу у стиху) (1977),  Лимунација на селу (1978), Сабирни центар(1982), Балкански шпијун(1983), Свети Георгије убива аждаху (1986), Клаустрофобична комедија (1987),  Професионалац (1990), Урнебесна трагедија(1991),  Лари Томпсон-трагедија једне младости (1996), Контејнер са пет  звездица (1999),  Доктор Шустер (2001).

У Звездара театру је,  у праизведби, режирао пет својих драмских текстова

Писац је филмских сценарија: Бештије (1976, режија Ж. Николић), Посебан третман (1978, режија Г. Паскаљевић),  Ко то тамо пева (1980, режија С. Шијан),  Маратонци трче почасни круг(1981, режија С.Шијан),  Балкански шпијун (1984, режија  Д. Ковачевић и Б. Николић), Сабирни центар (1990, режија Г. Марковић), Подземље(1995, режија Е. Кустурица), Урнебесна трагедија (1995, режија Г. Марковић) и Професионалац (2003, режија Д. Ковачевић), затим  неколико ТВ драма и оригиналних сценарија као и радио драма.

Душан Ковачевић је награђен многим професионалним, позоришним и филмскин наградама у земљи и иностранству,  измеђју осталих то су: четири Стеријине награде, награда Милош Црњански, Октобарска награда Београда, две Златне арене, награда Стјепан Митров Љубиша, Град театар Будва, Златна палма на Канском фестивалу за Подземље, два Гран Прија за сценарија филмова Балкански шпијун и Професионалац на Филмском  фестивалу у Монтреалу,  Награде медјународног жирија критике за најбољи филм - ФИПРЕСЦИ, у Монтералу за Професионалца, затим награде на филмским фестивалима у Шпанији, Немачкој, Турској,  Русији, у Берлину, Француској, Чешкој, Словачкој, Пољској…

Драме Душана Ковачевића преведене су на више од двадесет језика и извођене су у позориштима у источној и западној Европи, Великој Британији, САД и Канади.

Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду.

Октобра 2000. године изабран је за дописног члана САНУ

Ожењен је и има двоје деце.

Живи и ради као професионални писац у Београду. 

КОКАН МЛАДЕНОВИЋ    

Рођен у Нишу 1970. године. Завршио средњу глумачку школу у Нишу у класи Миме Вуковић-Курић. Дипломирао на Катедри за позоришну и радио режију Факултета драмских уметности у Београду (1993) у класи Мирослава Беловића и Николе Јевтића. 

Режије (избор):

Шекспир: Буњуел; Милер: Хамлет; Хармс: Случајеви; Тирсо де Молина : Севиљски заводник и камени гост; Бомарше: Фигарова женидба; Александар Поповић:  Развојни пут Боре Шнајдера, Мрешћење шарана; Аристофан-Маричић- Младеновић: Лисистрата; Велимир Лукић:  Афера недужне Анабеле; Вида Огњеновић:  Како засмејати господара, Је ли било кнежеве вечере; Агота Криштоф:  Велика свеска; Душан Ковачевић: Маратонци трче почасни круг, Балкански Шпијун, Сабирни центар; Слободан Селенић:  Ружење народа у два дела; Хенрик Ибзен:  Пер Гинт; Шекспир:  Богојављенска ноћ, Сан летње ноћи; Укроћена горопад; Љубомир Симовић: Путујуће позориште Шопаловић; Горан Петровић-Кокан Младеновић: Опсада цркве Светог Спаса; Горан Стефановски:  Баханалије; Михаил Булгаков - Кокан Младеновић:  Мајстор и Маргарита; Мирјана Новаковић-Кокан Младеновић: Страх и његов слуга; Горан Петровић: Скела; Џ. Ј. Толкин-Кокан Младеновић:  Хобит;  Џ. М. Бари-М. Стојановић: Петар Пан; Енда Волш: Disco pigs; Mаја Пелевић: Ја или неко други, Скочи ђевојка, Путоказ/ бескрајно близу/бескрајно далеко; Јовановић/Петковић/Тодоровић: Одабрани и уништени.

У Позоришту на Теразијама режирао је представе Алан Форд, M. Лазић према стрипу Магнуса и Бункера, Мир по Аристофану, Маричића и Младеновића и Чикаго, Еб-Фоси-Кендер.

За свој  рад, добио је награду « Бојан Ступица» као и све друге значајне награде на фестивалима у Србији и Црној Гори.    

МОЈЦА ХОРВАТ 

Године 1983 добила је америчку стипендију и студирала џез,степ и мјузикл на Бродвеју.Од 1989. води свој плесни студио у Љубљани. Потписала је скоро 60 кореографија за драмске представе, 7 филмова, 350 ТВ кореографија,18 мјузикала, 10 опера, 7 кабареа и скоро 20 мјузикала за децу. За своје плесне групе је реализовала око 250 такмичарских кореографија, од којих је скоро 40 освојилло наслове светских или европских првака.

Светско удружење плеса (IDO) јој је 2001.године доделило назив „Кореограф године“. 

Кореографије: 

Splitski akvarel (HNK Split), Finix (Raimundtheater Vienna), Kiss me Kate, Karolina Riječka, Jalta Jalta (HNK Ivan Zajec Rijeka), Chicago, Cabaret (SLG Celje), Little shop Of Horrors (Company No.5 Salzburg), Nunsense I (HNK Rijeka), Nunsense II, Briljantina (Šentjakobsko gledališče Ljubljana), Arabella (Cafe teater Ljubljana), Čisto čezz I (Gledališče Gabrijel Celovec Klagenfurt), Vse o snobih...(Teater Komedija Ljubljana), Hoffmanove pripovedke, Noć v Benetkah, Tejrezijeve dojke, Turek v Italiji (SNG Opera in balet Ljubljana), Zaljubljen v tri oranže (Cankarjev dom i SNG Opera balet Ljubljana), Ognjemet (SNG Maribor ), Sneguljčica opera (Festival Ljubljana i SNG Opera Ljubljana), Stanica Zoo (dance, Novi Sad), Zmajovini pangalozi (Boško Buha), Moje pesme moji snovi (PG Kranj ),Rocky horror show (CD Ljubljana), Chicago (Pozoriste na Terazijama, Beograd). Radila je koreografije za filmove Poletje v školjki, Kavarna Astorija, Na lepom plavom Dunavu. Režirala mjuzikle Nunsense, Briljantina, Stanica Zoo, Snobi, Čisto čezz... 

МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ- Списак сонгова 

ПРВИ ЧИН

1. УВЕРТИРА, музика Марко Грубић, аранжман Александар Ранђеловић и Марко Грубић

2. КРЕМАТОРИЈУМ, текст Маја Пелевић, музика Зоран Христић, аранжман Зоран Христић

3. БИОСКОП, текст Маја Пелевић, музика Ирена Поповић, аранжман Иван Гочанин

4. АУДИЦИЈА, текст Маја Пелевић, музика Ирена Поповић, аранжман Иван Гочанин

5. ПАНТЕЛИЈИНА СМРТ,текст Маја Пелевић,музика Зоран Христић,аранжман Зоран Христић

6. ЉУБАВНА СЕРЕНАДА, текст Маја Пелевић, музика Зоран Христић, аранжман Зоран Христић

7. ДА СПАЛИМО ДЕДУ, текст Маја Пелевић, музика Зоран Христић, аранжман Зоран Христић

8. ТОН ФИЛМ, текст Маја Пелевић, музика Ирена Поповић, аранжман Иван Гочанин

9. ШТА ЋЕ БИТИ СА КУЋОМ, текст Маја Пелевић, музика Марко Грубић, аранжман Александар Ранђеловић и Марко Грубић

10.ЂЕНКА ЂАВО,текст Маја Пелевић,музика Ирена Поповић,аранжман Иван Гочанин

10 а.ВАЛЦЕР ЗА АУДИЦИЈУ, музика Ирена Поповић

11.БИЛИЈЕВА КОСА, текст Кокан Младеновић, музика Марко Грубић, аранжман Александар Ранђеловић и Марко Грубић

12.СЛОБОДНИ ЖИВОТ, текст Маја Пелевић, музика Ирена Поповић, аранжман Иван Гочанин

13.СМРТ ЈЕ ЈЕДИНИ СИГУРАН ПОСАО, текст Маја Пелевић, музика Зоран Христић, аранжман Зоран Христић

14.МИРКО ГРОБАР, текст Маја Пелевић, музика Ирена Поповић, аранжман Иван Гочанин           

ДРУГИ ЧИН 

15. БУДИ МУШКО, текст Маја Пелевић, музика Марко Грубић, аранжман Александар Ранђеловић и Марко Грубић

16. ПАНТЕЛИЈИНА САХРАНА, текст Кокан Младеновић, музика Зоран Христић, аранжман Зоран Христић

17. ТЕМА ВОЖЊЕ, музика Марко Грубић, аранжман Александар Ранђеловић и Марко Грубић

18.НИЈЕ СРАМОТА БИТИ ГО, текст Маја Пелевић, музика Ирена Поповић, аранжман Иван Гочанин

19.ВАМПИРСКИ СОНГ, текст Маја Пелевић, музика Марко Грубић, аранжман Александар Ранђеловић и Марко Грубић

20. СОНГ О ЖЕНСКОЈ СЛОБОДИ, МОДЕРНА ЖЕНА, текст Маја Пелевић, музика Ирена Поповић, аранжман Ирена Поповић

21. ОТВАРАЊЕ ТЕСТАМЕНТА, текст Маја Пелевић, музика Зоран Христић, аранжман Зоран Христић

22. УБИСТВО КРИСТИНЕ, КУМЕ НЕМОЈ ДА СИ КУРВА, текст Маја Пелевић, музика Ирена Поповић, аранжман Ирена Поповић

23. ОПЉАЧКАНИ СМО, текст Маја Пелевић,музика Марко Грубић, аранжман Александар Ранђеловић и Марко Грубић

24. ОД ДАНАС САМ ЈА ГАЗДА, текст Маја Пелевић, музика Марко Грубић, аранжман Александар Ранђеловић и Марко Грубић

24 а.ФИНАЛНИ ОБРАЧУН, музика Марко Грубић, аранжман Александар Ранђеловић и Марко Грубић

25. МРЗИ СВЕ, ИЗГАЗИ СВЕ, текст Маја Пелевић, музика Зоран Христић, аранжман Зоран Христић