Стеван Сремац

Стеван Сремац (Сента, 11. новемар 1885. - Сокобања 13. август 1906.), приповедач и рома-нсијер. По завршеним историјскофилошким студијама на Великој школи у Београду, радио је као средњошколски професор у Нишу, Пироту и Београду (1879-1906). Члан Српске академије наука постао је 1906. године. Исте године умро је од изненадне инфекције. Јавио се у књижевно историјским приповеткама специфичног карактера, са жељом да служе у националноваспитне сврхе; касније објављене у књизи под насловом - Из књига староставних. Касније, са истанчаним посматрачким даром, дао је десетине приповедака и романа из тадашњег савременог живота наше престонице и паланачког живота. Најпознатија су му дела: Вукадин, Ивкова Слава, Зона Замфиров, Поп Ћира и поп Спира, Кир Герас, Ибиш ага и друге. « Када би широка књижевна публика наша имала у једном плебисциту да каже кога сматра за највећег српског приповедача и чије су књиге њено најдраже штиво, несумњиво би највећи број гласова добио Стеван Сремац. Ретко је ко у нашој књижевности тако брзо стигао до тако великог гласа и последњих година нико код нас није више и радије читан... Јер, у нашој приповетци имамо писаца са више склада и уметности, Као што је Лаза. К. Лазаревић; са више словеначке нежности и песничке топлине, као Јанко Веселиновић; са више страсти и друштвене дубине, као Борисав Станковић; са више идеја и интелигенције у сатири, као Радоје Домановић, али од писаца који представљају нашу данашњу књижевност, нико није више од Сремца имао толико обиља и интензивности живота, и ничије дело не даје тако јаку илузију стварности.»

(Јован Скерлић, 1909.)

Александар Хрњаковић

Рођен је 1942. у Београду, где је након уобичајених добрих школа које једно градско дете треба да заврши - а заувек инфициран чаробном прашином са дасака које живот значе, 1963. године дипломирао на одсеку глуме на Академији за позориште филм, радио и телевизију. Професор му је био, онај највећи од свих, господин Мата Милошевић. А после, зна се: играо је у Народном Позоришту у Београду, Српском народном позоришту у Новом Саду, Београдском драмском позоришту, у Театру националне драме Радомира Стевића Раса и наравно 30. година у позоришту на Теразијама! Најзначајније су му улоге (барем по речима критике, а шта он о томе мисли питаћемо га у позоришном клубу): Алсест у Мизантропу, Несрећковић у Шуми, Милорад и Живота у Др, Раде у Столици која се Љуља (највише играна представа Позоришта на Теразијама 280 пута), Ахил у Окамењеном мору, Смук у Ивковој Слави, итд... Улогом Поп Спире, господин Александар Хрњаковић обележава својих првих 40. година глумачког рада. Ансамбл Позоришта на Теразијама, његове колеге и пријатељи најсрдачније му честитајући тај јубилеј. желе бар још толико успешних позоришних сезона - а после, како хоће. Његова ствар.