Превод Драгослав Андрић
Препев Љубиша Бачић

Према оригиналној режији
Соје Јовановић

представу су обновили
Раде Марјановић и Светислав Гонцић

Музички аранжмани Предраг Васић
Диригент Весна Шоуц
Кореограф Миљенко Штамбук
Према кореографији Миљенка Штамбука,
представу обновила Снежана Весковић

Сценограф и костимограф Миодраг Табачки
Концерт мајстор Биљана Јовановић
Корепетитор солиста Владимир Вујовић

УЛОГЕ

Слатка Џези...................................Зинаида Дедакин Пуслица.........................................Бојана Стефановић / Ивана Јовановић
Џо..................................................Раде Марјановић Џери..............................................Светислав Гонцић Бизгоу...........................................Веселин Стијовић
Гас пламени...................................Божидар Стошић
Камућо камашна.............................Мирољуб Турајлија
Чарли чачкалица............................Милан Антонић

Гангстери, фоторепортери, травестит,
таксиста, жене, музичари,милионери...........Хор и Балет Позоришта на Теразијама

Корепетитор хора Татјана Николић

ХОР
Николић Јасминка, Бошковић Зорица, Рајић Душица Николић Јован, Гавриловић Бојан, Динчић Љубиша, Павловић Дарко, Дороњски Зоран, Шида Душан, Марковић Мирослав, Орлић Воја, Богданић Марко, Бабић Небојша

Корепетитор балета Татјана Радуновић

БАЛЕТ
Даница Араповић, Биљана Кнежевић, Барбара Милованов, Славица Стојановић,
Ирена Шаровић, Милица Павловић, Јелена Ћосић, Јелена Вуковић, Долорес Магделинић, Марија Беко, Елена Весковић, Катарина Чанковић, Ива Петровић, Тамара Мартиновић, Нина Крлуч, Ана Савићевић, Ђорђе Макаревић, Милан Громилић, Небојша Громилић, Немања Наумовски, Игор Наумовски, Марко Ненадић Урош Петронијевић, Иван Радовани

ОРКЕСТАР
Биљана Јовановић, Ивана Матеић, Марија Ристић, Светлана Радовановић Станчев,
Сања Радић, Маргерита Варга, Катарина Тешењи, Боривоје Спасојевић,
Ана Ристић Тадић, Драгомир Маринковић, Јелена Радујковић, Мила Мирковић,
Катарина Касаткин, Александар Јовановић, Данијела Станковић, Наталија Неженцева, Небојша Јанковић, Ана Рајковић, Драган Лазић, Нина Ћосић Станојевић, Иван Ранковић, Горан Маринковић, Милан Роксандић, Милош Јовановић, Владимир Мандић,
Зоран Ковачевски, Маја Хајдуковић, Александар Петковић, Младен Лукић,
Михаило Богосављевић, Аница Иванчевић, Ивана Павловић, Властимир Благојевић,
Дејан Стојадиновић, Желимир Васић, Никола Ђокић

Инспицијент Љиљана Голубовић Иванковић

Суфлер Горан Младеновић

Организатор Мирјана Заложник

За ову, тренутно најигранију представу на репертоару Позоришта на Теразијама, главни ''кривац'' је, разуме се, њен редитељ, Соја Јовановић, која је имала смелости и велемајсторског умећа да се након истоименог филмског хита и Бродвеја, успешно упусти у реализацију ''Неки то воле вруће'' и на домаћој сцени. У причи о двојици музичара који се, зарад посла, преоблаче у жене, о плавуши из бајке што сања ''милионера'', и о стварном милионеру који се заљубљује у мушкарца, испричана је, заправо, прича о тријумфу љубави и лепоте. Најбоља потпора том холивудском ''сижеу'' јесу гламурозна сценографија и костим, одлични музички аранжмани и кореографија, те истанчан осећај за комику протагониста комада...

ПУСЛИЦА (мјузикл)

Бродвејски мјузикл Пуслица, изведен 1972 године, заснива се на сценарију за филм Неки то воле вруће, који су написали Били Вајлдер и И. А. Л. Дајмонд, а према оригиналној причи Роберта Торена. Либрето за Пуслицу написао је Питер Стоун, музику Џул Стајн, а сонгове Боб Мерил. Ликове два музичара без посла, Џерија и Џоа, сведока гангстерског масакра у Чикагу, на Дан Светог Валентина, заиграли су Роберт Морс и Тони Робертс, док се у насловној улози на бродвејској сцени представила Елејн Џојс. Кореографију и режију потписао је Гауер Чемпион, док је продуцент био Дејвид Мерик. Премијера је одржана на Бродвеју, 9. априла 1972. године у ''Мажестик Театру'', а играна је 505 пута! Пуслица је била је номинована за четири награде ''Тони'': за најбољи мјузикл, најбољу кореографију у мјузиклу, за најбољу режију мјузикла, и за најбољег глумца у мјузиклу (Роберт Морс) – али, није добила ни једну од њих. Морс је добио Drama Desk Award за своје изузетно остварење у улози Џерија, док је Елејн Џојс за улогу Пуслице примила престижну Theatre World Award.

СОЈА, ТЕРАЗИЈЕ И ВРУЋЕ

Соја Јовановић је посебним нитима била везана за Позориште на Теразијама. У нашој кући је од 1961. па до 1999. година режирала 11 представа, за које је публика низ година тражила карту више:

Лов на гавранове, водвиљ Ежена Лабиша (30. јануара 1961.), Доживљаји Вука Бубала, комедија према прози Бранка Ћопића, (29. априла 1962.), Карневал, мјузикл Мајкла Стјуарта, Боба Мерила и Ико Отрина (15. децембра 1966.), Женске разговоре, оперету Душана Радовића и Војкана Борисављевића (15. марта 1973.), водвиљ Везана Врећа, Жоржа Фејдоа (28. јануара 1980.), мјузикл Мој дечко, Сенди Вилсона и Лидије Пилипенко (24. октобра 1984.), Волим своју жену, мјузикл Мајкла Стјуарта, Саја Колмена и Лидије Пилипенко (26. септембра 1986.), Позив у дворац, комедију Жана Ануја (6. новембра 1988.), мјузикл Неки то воле вруће, Питера Стоуна и Боба Мерила, Џула Стајна и Миљенка Штамбука (27. децембра 1990.), Кабаре, мјузикл Џоа Мастерофа и Фреда Еба, Џона Кандера и Љиљане Дуловић, Снежане Тодоровић и, најзад, водвиљ Жоржа Фејдоа, Умрла је госпођа мајка госпођина (26. новембра 1999.).

Посебно место у сарадњи Соје Јовановић са Позориштем на Теразијама, несумњиво, заузима мјузикл Неки то воле вруће. Била је то последња премијера на ''теразијској сцени'' – након које почиње четрнаестогодишње ''изгнанство'' у Дому културе
''Вук Караџић''.

И зато, обнова мјузикла Неки то воле вруће, коју су према оригиналној редитељској поставци Соје Јовановић (овога пута, поново на нашој ''теразијској сцени'') реализовали Раде Марјановић и Светислав Гонцић – заправо је метафорички лук који спаја прошлост, садашњост и будућност нашег Позоришта. Парабола исцртана у славу уметности, креативности људског духа и неуништиве воље за трајањем. Соја Јовановић је то знала и Соја је у томе умела да нам помогне. (А. Ђ.)