УСПЕШАН КРАЈ СЕЗОНЕ!

Извођењем мјузикла "Маратонци трче почасни круг" завршена је још једна успешна сезона у Позоришту на Теразијама. Од октобра до маја у Позоришту су изведене премијере два велика мјузикла и једне балетске представе. Најпре је прослављени бродвејски кореограф Чет Вокер на сцени Позоришта на Теразијама поставио мјузикл "Кабаре". Потом је амерички кореограф Џо Алегадо одржао радионицу на којој је изабрао учеснике балетске представе "Земља" која је имала премијеру у фебруару ове године, да би у великом финалу сезоне Позориште на Теразијама премијерно извело мјузикл "Маратонци трче почасни круг", до сада највећи уметнички пројекат на пољу домаћег мјузикла. На кабаретској сцени ”Миленко Заблаћански” премијерно је изведена представа ”Hamlet Hamlet Eurotreš” по тексту и режији Маје Пелевић и Филипа Вујошевића.Сезона 2008/09. почиње у октобру!

Видимо се!

Чланови балетског ансамбла, Милан Громилић и Немања Наумоски, овогодишњи су стипендисти за њујоршку школу Jacob’s Pillow, и у августу одлазе на усавршавање које ће трајати месец дана. Ово је други пут да сарадња са бродвејским кореографом Четом Вокером, која је започела 2006. године, резултира доделом стипендија нашим младим и талентованим уметницима. Он је у Позоришту на Теразијама одржао три jazz dance радионице, а прошле године се потписао као кореограф и редитељ мјузикла КАБАРЕ који је на редовном репертоару наше куће. Боравак чланова балетског ансамбла у школи Jacob’s Pillow, резултат је сарадње Позоришта на Теразијама и Амбасаде САД-а.

Америчка школа за плес Jacob’s Pillow је прошле године прославила 75 година постојања. У оквиру ње као предавачи раде најеминентнији кореографи из целог света. Њихово знање, искуство и посвећеност тренинзима, имају велики утицај на полазнике којих је из годину у годину све више. Рад у овој школи одвија се кроз перформансе, наступе на сцени, мастер класове, предавања и константну размену идеја међу полазницима и предавачима. Циљ и мисија ове школе је едукација и подршка плесној креативности и плесном изражају. Сваког лета, ову школу посети око 83 000 људи.

ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ ОРКЕСТРА!

У Позоришту на Теразијама су почеле пробе нове представе „Оркестар“ по тексту Жан Ануја а у режији Саше Габрића. Сјајну глумачку екипу чине Маја Новељић Ромчевић, Љиљана Стјепановић, Мина Лазаревић, Јелена Јовичић, Ивана Кнежевић, Јанош Тот и Милица Павловић. Костимограф је Марина Меденица, док су идејно решење сценографије осмислили Михаило Вукобратовић и Саша Габрић. Премијера се очекује у октобру!

МАРАТОНЦИ И У ЈУЛУ!

Након што су термини у јуну за нову представу МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ брзо распродати, Позориште на Теразијама због великог интересованја публике, завршава сезону извођењима овог мјузикла 1. и 2. јула са почетком у 19.30 часова

НОВА ПРЕМИЈЕРА!
МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ

У Позоришту на Теразијама у недељу 25. маја премијерно је изведен мјузикл „Маратонци трче почасни круг“ по култном тексту Душана Ковачевића, а у режији и адаптацији Кокана Младеновића. Овај до сада најамбициознији пројекат на пољу домаћег мјузикла потписује ауторски тим у коме су: кореограф Мојца Хорват, композитори Зоран Христић, Ирена Поповић и Марко Грубић, костимограф Лана Цвијановић и сценограф Марија Калабић. Сонгове је написала Маја Пелевић.

У представи играју:

Максимилијан Топаловић Владан Савић
Аксентије Топаловић Јанош Тот
Милутин Топаловић Душко Радовић
Лаки Топаловић Драган Вујић
Мирко Топаловић Иван Босиљчић
Кристина Калина Ковачевић
Ђенка Ђаво Марко Живић
Били Питон Иван Јефтовић
Оља Весна Паштровић

Билијева група:
Небојша Громилић, Игор Наумоски, Немања Наумоски,
Никола Томашевић, Страхиња Лацковић и Љубиша Динчић.

Ђенкина група:
Милан Громилић, Урош Петронијевић, Мирко Кнежевић,
Лазар Јованов, Душан Каличанин, Игор Аризановић,
Милица Павловић, Јелена Ћосић, Елена Весковић,
Нина Крлуч, Јелена Вуковић, Тамара Афанасијев,
Катарина Чанковић, Снежана Јеремић, Маја Брукнер,
Јасмина Димитријевић, Драгица Ристановић, Наташа Балог,
Биљана Жутић, Душица Рајић, Тамара Мартиновић, Ива Петровић.

Поп Живота Душан Милошевић

Учествује хор и оркестар Позоришта на Теразијама.

Зашто „Маратонци“

Премијера мјузикла „Маратонци трче почасни круг“ Душана Ковачевића, вишеструко је значајна за Позориште на Теразијама.

Најпре зато што је ово, не само у продукцијском смислу највећи пројекат који је Позориште радило до сада, већ због прилике да проверимо своје моћи, домете, способности и знање стицано протеклих сезона. Рад на овако сложеној представи подразумевао је наиме, организациону способност Позоришта али пре свега његов унутрашњи уметнички потенцијал: глумачки, балетски, хорски ансамбл и, наравно, оркестарски.

Иако су, не само на сцени Позоришта на Теразијама већ рађене представе које се могу означити кованицом домаћи мјузикл, мјузикл „Маратонци трче почасни круг“ је рађен у строгом значењу те речи. То конкретно значи уз потпуно поштовање принципа рада представа ове врсте који потићу из саме структуре мјузикла. Драмску основу мјузикла „Маратонци трче почасни круг“ чини овај комад Душана Ковачевића, затим сценарио истоименог филма, који заједно са сонговима драмске списатељице Маје Пелевић, чине доследно укомпоновану целину.

На тај начин је створен простор за наступ троје композитора који су омогућили да Топаловићи, једна од најпознатијих српских породица - пропевају. Захваљујући кореографкињи Мојци Хорват потом су и заиграли.

Оно што може бити важно не само за Позориште на Теразијама, већ за историју српског театра уопште, јесте могућност танспоновања једног од најпознатијих филмских сценарија и позоришни комада у форму мјузикла. Уверени смо да је комад Душана Ковачевића, „Маратонци трче почасни круг“, овим извођењем отворен на један другачији начин, да су његове скривене вредности, недоступне класичној драмској интерпретацији, дошле до пуног изражаја.

И на крају оно најлепше. Успех мјузикла „Маратонци трче почасни круг“ може бити преломни тренутак, онај пуцањ који означава почетак велике трке будућих генерација младих уметника, према новим, великим домаћим мјузиклима.

Жељко Јовановић

Душан Ковачевић:
„Маратонци трче почасни круг”

Моћно, широко, полемично, протестно

Адаптација и режија Кокан Младеновић; сонгови Маја Пелевић; композитори Ирена Поповић, Зоран Христић, Марко Грубић; диригент Војкан Борисављевић; кореограф Мојца Хорват

Масовна, атрактивна, моћна, жестока, духовита, иронична брехтовски наравоучителна, дуга да дужа бити не може, забавна и провокативна представа. Бију вас и ударају из свих оруђа и оружја, речју, музиком, игром, сонговима, црном комедијом и трагедијама овога света – што би наш свет рекао: играчка плачка! „Маратонцима” и Душану Ковачевићу који је за своје време отишао довољно далеко, Кокан Младеновић додаје дужине и дубине, проширује теме и значења, актуализује и подвлачи, интензивира већ подвучено и изразито. Распевава, у игру и телесност преноси оно што је код Ковачевића вербално.

Такав је био и остао редитељ Кокан Младеновић, а таквима, себи сличнима, учинио је и многољудни ансамбл играча, музичара, глумаца. Без предаха и међуреда. После трочасовне представе, плус пауза, осећате се као да је преко вас прешао брзи воз! Кокан Младеновић уме да развија и богати драмске текстове, али, ваљда као и друге ствари, и то ради до даске, до исцрпљења. Ритам, кинетичка, и свака друга, обилна енергија представе вас меље, уништава! Док вас забавља, као у првом делу представе, чини то без резерве, ефектима, геговима, игром речи, парадоксом, виспреним, убојитим сонговима, распаљујући ватру домаће и европске глупости, патријархалног, опанчарског, и новокомпонованог фолклора, незнања, бестијалности, апсурда. Србија међу шљивама, на путу у Европу!

Никог и ништа Младеновић, темељит какав јесте, не заборавља, па су предмет његове критике, пародије, исмејавања, ујдурмисања и шеретлука, ироније и осуде, политика, Брозова, и ова нова, позориште, филм, уметничке конвенције, системи, жанрови, реторике различитих послова и занимања, моралисти и иморалисти, минули и садашњи произвођачи глупости и смрти, небројена изворишта незнања, неукости и блесавости.

У финалу овог бујног и бурног, жустрог и жестоко полемичког мјузикла, ношеног пакленим ритмом, препознајемо полазни, узлазни елан, став, жар, ватру уверења које редитељ Кокан Младеновић преноси на сараднике, кореографа Мојцу Хорват, писца сонгова Мају Пелевић, и композиторе Ирену Поповић, Зорана Христића и Марка Грубића, на ансамбл. Мјузикл „Маратонци трче почасни круг” је обрачун са светским замраченим умовима, произвођачима мржње и смрти. „Мрзи све, згази све”, каже иронично завршни сонг Маје Прелевић на музику Зорана Христића.

Овом свету мржње и смрти, оличеном у гробарској породици Топаловић, и модернијој верзији мафијашког мизансцена у којем делује Билијева група, Кокан Младеновић супротставља донкихотски напор и настојање Ђенкине трупе и уметности да се одржи, успостави усред пространог, широког мора ординарности, бруталности, гадости, господара и произвођача смрти. Међутим, ни према „извођачима” уметничких радова Кокан Младеновић нема илузија! И уметност, позориште, филм, мјузикл, и уметничка култура имају свој фолклор, лаж, превару, сопствену производњу накарадности и ступидности, своју некултуру.

Кокан Младеновић, и када се шали и игра, не остаје на ономе од чега полази. Прозива, полемише, хоће да вас покрене, освести. Отуда у овом мјузиклу нема одвише милозвучности, тепања и миловања. И ако, и када, их има, оперважени су подсмехом, иронијом. Преовлађују музички, вербално и играчки, тонови, ритмови, гестови, покрети, непристајања, оспоравања, побуне, отпора, критике готово у крлежијанској зажарености. Представа снажних ефеката, али и њиховог понављања, умножавања истог интензитета и квалитета.

Ансамбл ову представу игра као да им гори под ногама, или да им је ђаво стао за врат, што, у извесном смислу, и јесте улога и функција неуморног, вибрантног Ђенке Ђавола у тумачењу Марка Живића за кога се, одиста, може рећи да своју ролу игра пуном душом и телом.

У породици пословних, умно и телесно загађених гробара, све је довољно одурно, комично, према апсурду погурано. Особито је, на трагу Данила Бате Стојковића, изразит, снажан и упечатљив у својој самоироничној вертикали, посебно у сцени Пантелијине сахране, Лаки Топаловић Драгана Вујића. Комичка лакоћа, старачка безобзирност и озверење, бију, као из запете пушке, из Аксентија Топаловића Јаноша Тота, Милутина Топаловића Душка Радовића и Максимилијана Топаловића Владана Савића. Пут од слабића до боса, попут Мирка Топаловића, Иван Босиљчић је прешао клецајући, али га је прешао. Били Питон Ивана Јевтовића и његова дружина, грлати, прсати, гласни, јасни, опасни и комични. Кристина младе Калине Ковачевић, звезда трупе Ђенке Ђавола, као да би, ускоро, и сама могла засијати: лака, духовита, динамична, озарена хумором и двострукошћу лика који тумачи. Костимограф Лана Цвијановић. Сценограф Марија Калабић.

Са овом представом све је извесније да се мјузикл у Позоришту на Теразијама, у позоришном животу града, све дубље и успешније уводи и укорењује.

Мухарем Первић
[објављено: 27/05/2008]

XAMLET-ХАМЛЕТ-ЈУРОТРЕШ
(Час Евровизије)
У месецу Евровизије, Позориште на Теразијама представља нову премијеру
на Кабаретској сцени.

ПРЕМИЈЕРА
Понедељак 19. мај 2008. у 20 часова

Маја Пелевић-Филип Вујошевић
ХАМЛЕТ ХАМЛЕТ ЈУРОТРЕШ
(час Евровизије)
кабаре

режија: Маја Пелевић и Филип Вујошевић

Учествују:
Феђа Стојановић
Ана Марковић
Ана Симић
Жељка Стричевић
Срђан Јовановић

сценограф: Игор Васиљев
костимограф: Снежана Шимић
аранжман и обрада сонгова: Војкан Борисављевић и Драган Кресић
кореограф: Ирена Шаровић
пратећи вокали: Татјана Николић и Биљана Пековић

захваљујемо се Горану Димитријевићу на позајмљеном гласу

Представа ’’Хамлет Хамлет Еуротрасх’’ је конципирана као комедија кабаретског типа. Кроз главни лик, професора у средњој школи у београдском предградју, прелама се идеја коришћења феномена евровизије за објашњавање општег стања Европе данас. Професор историје покушава да објасни својим дјацима да је могуће ишчитати историју Европе, дубље, проучавајући историју Евровизије. Ова представа треба да покаже на који начин је наш национални идентитет везан за стварање идола и величање идола и третирање победе појединца као да смо сви ми учествовали у тој победи. Наш професор је отишао корак даље и он сам од себе прави идола, он користи механизме манипулације до којих је дошао истраживачким радом, како би од себе створио идеалну Евровизијску личност. Ова представа на неки начин треба да буде пародија данашње Европе и начина на који је људи овде третирају. Она треба да разбије илузију о савршеној Европи а исто тако и да пародира наш помало параноидни однос према њој.

Маја Пелевић

Рођена 13.02.1981. у Београду. Дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 2005. године. Изведене драме: ЕСКејп – Битеф Арт Кафе 2004. у режији Јелене Богавац; Лер - Народно Позориште у Суботици 2005. у режији Слађане Килибарде; у режији Милоша Лазина, МТМ Мостар; Фејк Порно (заједно са М.Богавац, Ј. Богавац и Ф. Вујошевић) у режији Јелене Богавац, Битеф Театар 2005; Будите Лејди на један дан –у режији Ксеније Крнајски, Битеф Театар 2005; Београд-Берлин у режији Ксеније Крнајски, Звездара театар, 2005; Београд-Берлин у режији Предрага Калабе, Волксбухне Театар (Паразит пројецт), Берлин 2005; Поморанџина кора у режији Горана Марковића; Атеље 212, 2006; Ја или неко други у режији Кокана Младеновића, Српско народно позориште, Нови Сад, 2007; Скочиђевојка у режији Кокана Младеновића, Копродукција Будва град театра и Српског народног позоришта, Нови Сад, 2007; Путоказ-бескрајно близу, бескрајно далеко (Виа Балкан) у режији Кокана Младеновића, Народно позориште Сомбор, 2007; Награде: “Слободан Селенић” за најбољу дипломску драму на Факултету драмских уметности у Београду; “Борислав Михајловић Михиз” за драмско стваралаштво; Драма “Можда смо ми мики маус” најбољи савремени домаћи драмски текст на конкурсу Стеријиног позорја 2007.

Филип Вујошевић

Рођен 1977. године у Београду. Дипломирао на одсеку за драматугрију на Факултету драмских уметности у Београду. Изведене драме: Дан Џ (БДП, 2001), Фејк Порно (са групом аутора, Битеф Театар, 2005), Халфлајф (Атеље 212, Блуе Елепхант Тхеатре Лондон, 2005). Награде: ’’Златни ћуран’’ за најбољи савремени комедиографски текст на фестивалу Дани комедије у Јагодини 2001. године, Специјална Стеријина награда за комад ’’Халфлајф’’ 2006. године. Живи и ради у Београду.

Премијером представе „Хамлет-Хамлет-Јуротреш“ кабаретска сцена Позоришта на Теразијама и званично носи име сцена "Миленко Заблаћански".

Југоконцерт у сарадњи са Позориштем на Теразијама представља: CodA
Аутор пројекта: Ана Софреновић
Претпремијера: 7. мај
Премијера: 8. мај
Прва реприза: 9. мај

Ауторски тим:
Влатко Илић – режија
Војислав Клачар – визуелни идентитет (костим, сценографија, публикације)
Ивана Огњановић – композитор
Исидора Станишић – kореограф

Учествују:
Радован Вујовић Ана Симић Јелена Илић
Иван Томић Милош Анђелковић Ива Мићановић
Ана Софреновић

Пројекат CodA је замишљен као пројекат савременог музичког театра. Модел рада на овом пројекту је фокусиран на сам процес, његове фазе и резултате различитих истраживања која ће се током тих фаза одвијати. Циљ оваквог рада је стварање дела које је јединствена уметничка творевина настала у одређеном периоду интензивне комуникације и стваралачке размене ауторског тима и извођача.

Поред представе као финалне фазе пројекта, CodA настаје током осмомесечног периода (октобар 2007 - мај 2008. године) на два плана. Први план чини аутор пројекта и ауторски тим, пет релевантних уметника и уметница чије се деловање већ везује за преиспитивање њихових матичних медија (глумица, визуелни уметник, композиторка, редитељ). Аутор поставља оквир рада док са ауторским тимом води процес, отварајући различита питања и проблеме везане за савремене уметничке праксе. Значајно за овај план рада је и израда и објављивање публикације, која ће поред документације процеса рада садржати и текстове који ће контекстуализовати и представити рад на представи CodA. Други план пројекта је рад са извођачима, замишљен тако да се одиграва сваког месеца (од новембра 2007. године) у периодима од по пет дана (радионице), до априла 2008. године, када ће се у периоду од шест недеља активног рада, селекцијом материјала који је настао у претходном периоду доћи и до самог извођења које ће у мају исте године бити и представљено публици.

Само извођење постављено је у тематски круг друштвених односа, и њихових динамика (појединац насупрот или уз групе, односи у групи, итд.). Извођење је осмишљено у три целине, које ће се симултано развијати, а у самој представи у одређеним тренутцима преплитати, поклапати или сукобљавати, тиме стварајући комплексну напету значењску мрежу.

Циљ овог пројекта је стварање представе као места сусрета различитих уметности, и која ће као таква уједно и понудити карактеристичан модел стварања и мишљења музичког позоришта.

ХАМЛЕТ-ХАМЛЕТ-ЕУРОТРЕШ

У Позоришту на Теразијама, на кабаретској сцени, почеле су пробе представе „Хамлет-Хамлет-Еуротреш“ по тексту Маје Пелевић и Филипа Вујошевића. Након што је за мјузикл „Маратонци трче почасни круг“ написала сонгове, драмска списатељица Маја Пелевић поново сарађује са Позориштем на Теразијама, овога пута у тандему са драмским писцем Филипом Вујошевићем. Они ће и режирати комад који се на духовит начин бави Евровизијом а у коме играју Феђа Стојановић, Срђан Јовановић, Ана Симић, Ана Марковић и Жељка Стричевић.

Сценограф је Игор Васиљев, костимограф Снежана Шимић, док је аранжер Војкан Борисављевић.

Премијера је планирана за средину маја.

МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ

У Позоришту на Теразијама данас су почеле пробе за једну од највећих продукција на пољу домаћег мјузикла у историји нашег позоришта. Представу „Маратонци трче почасни круг“, по култном тексту Душана Ковачевића, а у адаптацији Кокана Младеновића и са сонговима које је написала Маја Пелевић, потписује ауторски тим хит представе „Чикаго“ – редитељ Кокан Младеновић и кореограф Мојца Хорват.

Након четвородневних аудиција у Позоришту на Теразијама изабрана је глумачка екипа: Владан Савић (Максимилијан Топаловић), Јанош Тот (Аксентије Топаловић), Душко Радовић (Милутин Топаловић), Драган Вујић Вујке (Лаки Топаловић), Иван Босиљчић (Мирко Топаловић), Калина Ковачевић (Кристина), Ђенка Ђаво (Марко Живић), Иван Јефтовић (Били Питон) и Весна Паштровић (Оља).

У ансамбл улогама у мјузиклу „Маратонци трче почасни круг“ појавиће се глумци Лазар Јованов, Душан Каличанин, Снежана Јеремић, Маја Брукнер, Јасмина Димитријевић, Драгица Ристановић и Наташа Балог.

У представи учествује балет, оркестар и хор Позоришта на Теразијама.

Занимљивост је да су музику компонавала чак три композитора: Ирена Поповић, Зоран Христић и Марко Грубић. Костимограф је Лана Цвијановић, сценограф Марија Калабић, а диригент Војкан Борисављевић.

Премијера: мај 2008.

ПОЗОРИШТЕ НА ТЕРАЗИЈАМА У НОВОМ САДУ! 

Мјузикл „Цигани лете у небо“ и балетска представа „La Capinera“ гостоваће на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.  

Мјузикл „Цигани лете у небо“, који се са великим успехом игра већ пет сезона на сцени Позоришта на Теразијама, ансамбл је представа нашег позоришта у којој учествује преко сто извођача. Редитељ Влада Лазић окупио је феноменалну глумачку екипу коју предводе Милена Ражнатовић, Иван Босиљчић, Љиљана Стјепановић, Драган Вујић Вујке, Никола Булатовић, Ивана Кнежевић и други. 

Балетска представа „La Capinera“ y режији и кореографији италијанског кореографа Микелеа Мероле, са којом је балерина Ашхен Атаљанц прославила 20 година уметничког рада, прва је представа из домена савременог плеса на сцени Позоришта на Теразијама. Представа је у прошлој сезони освојила три награде на Фестивалу „Пургаторије“ у Тивту, а кореограф Микеле Мерола добитник је награде „Димитрије Парлић“ за прошлу сезону. 

„Цигани лете у небо“ су на сцени СНП-а 26.фебруара од 20 часова.

„La Capinera“ je на сцени СНП-а 02. марта од 20 часова.

ЗЕМЉА
Балетска представа - ПРЕМИЈЕРА
Среда, 13. фебруар у 19.30 часова

„Земља’, наравно!

Премијера балетске представе, „Земља“ у кореографији и у режији Џо Алегада покреће питање зашто се на репертоару Позоришта на Теразијама поново појављује балетска представа. Одговор је међутим врло једнставан.

Након великог успеха представе „La capinera“, испоставиле су се две ствари, најпре да  је балетски ансамбл Позоришта на Теразијама способан и да има снаге да изађе на крај са великим изазовима. Друго, посета публике је потврдила да се ова балетска представа лако уденула у репертоар нашег позоришта које примарно изводи мјузикле. Стога смо били мишљења,  не само да је логично,  већ је наша обавеза,  да наставимо ову (истраживачку) линију развоја наше куће.

То је био разлог због кога смо успоставили сарадњу са угледним америчким кореографом и педагогом Џо Алегадом познатом по свом необичном начину рада и за нас непознатој врсти игре.

Његово основно полазиште у раду на овој представи састоји се у настојању да осветли и укаже на однос човека према Земљи, свом једином станишту. Људски род наиме у свом самозабораву континуирано разара Земљу, загађује је, доводи до ивице уништења и себе и свог животног простора. Земља међутим увек нађе начина да се одбрани, да са својих леђа збаци онога ко настоји да је уништи.

Скромно верујемо да ће се овом представом добити не само наша позориште већ да ће озбиљно профотирати и наша многобројна публика.

Жељко Јовановић

Учествују: Даница Араповић  Милан Громилић   Тамара Мартиновић   Елена Весковић  Урош Петронијевић  Катарина Чанковић   Ива Петровић/Нина Крлуч   Небојша Громилић   Немања Наумоски/Игор Наумоски

„PERPETUUM“ у Позоришту на Теразијама

На Великој сцени у уторак 29. јануара пемијерно ће бити изведена представа „Ова игра дуго траје“, Позоришта „Perpetuum“, у режији и кореографији Светлане Ђурђевић.

Представа “Ова игра дуго траје” изводи се на сцени Позоришта на Теразијама као резултат договора о сарадњи са Позориштем “Perpetuum”. Сматрали смо да је подршка неформалним трупама чија су интересовања и схватања модерне игре, на одређени начин блиска нашем начину рада, пре свега раду нашег балета, сасвим очекивана и да може бити обострано корисна.

“Ова игра дуго траје”

Идеја, кореографија, режија: СВЕТЛАНА ЂУРОВИЋ
Музика: Колаж ( разни аутори )
Сценографија: Перпетуум
Костими: Перпетуум
Музички аранжман: СВЕТЛАНА ЂУРОВИЋ

Играју:
САЊА ЈАЊИН
ТАЈАНА ЦВЈЕТКОВИЋ
АНДРЕА МЛАДЕНОВИЋ
БИЉАНА КИТИЋ
ДАНИЦА РЕНЕР
РАНКО ЛАСИЦА

ЏО АЛЕГАДО У ПОЗОРИШТУ НА ТЕРАЗИЈАМА

У Позоришту на Теразијама почеле су пробе нове представе радног наслова „Земља“, у режији и кореографији Џо Алегада.

Премијера ове плесне представе од које очекујемо да на одеђени начин настави линију  развоја нашег позоришта  - у прошлој сезони успешно назначену са представом „La capinera“ -  планирана је за 12 фебруар.

Основно Алегадово полазиште у раду на овој представи састоји се у настојању да осветли и укаже на однос човека према Земљи, свом једином станишту. Људски род наиме у свом самозабораву континуирано разара Земљу, загађује је, доводи до ивице уништења и себе и свог животног простора. Земља међутим увек нађе начина да се одбрани, да са својих леђа збаци онога ко настоји да је уништи ..

Џо Алегадо је на почетку своје играчке каријере (Corpus Christi, Texasas) бавио балетом и џез балетом сарађујући у школујићи се код познатих америчких кореографа и редитеља као што су Telley Beatty, Alvin Ailey. Врхунац у његовој каријери играча, био је пријем у  Jose Limon Dance Company где је у представама овег чувеног кореографа и творца једног новог правца модерног плеса добијао улоге солисте. Након тога Алегадо је оформио свој систем игре које сада већ неко време показује по свету.

Каријеру кореографа и  педагога започео је у сарадњи са United States Information Agency (USIS – an arts branch of the U.S. Embassy) путујући у Хаити, Ел Салвадор, Хондурас, Барбадос и Чехословачку као амбасодор цултуре који игром зближава различите народе. Последњих година Алегадо живи у ради углавном у Европи. Његове кореографије у овом тренутку  изводе трупе у  Шпанији, Немачкој, Аустрији, Словачкој, Мађарској и Америци.  

У представи учествују: Даница Араповић, Катарина Чанковић, Тамара Мартиновић, Елена Весковић, Ива Петровић, Нина Крлуч, Милан Громилић, Небојша Громилић, Урош Петронијевић, Немања Наумоски и Игор Наумоски.

ПРЕМИЈЕРА МЈУЗИКЛА "КАБАРЕ "

Džon Kender/ Fred Eb/Džo Masterof

Reditelj i koreograf: Čet Voker

Dirigent i aranžer: Vojkan Borisavljević
Prevod i prepev: Marija Stojanović
Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Snežana Šimić
Asistent reditelja: Džonatan Felps
Asistent scenografa: Ivana Desančić
Asistent kostimografa: Jelena Milić Zlatković
Korepetitor baleta: Tanja Radunović
Korepetitori drame i solista: Miloš Veljković i Vladimir Vujović
Koncert majstor: Biljana Jovanović

PODELA:
SELI BOULS.................................Ivana Knežević
KLIFORD BREDŠO.....................Nikola Bulatović
CEREMONIJAL MAJSTOR........Slobodan Stefanović
FROJLAJN ŠNAJDER..................Elizabeta Đorevska
HER ŠULC.....................................Duško Radović
ERNST LUDVIG...........................Miroljub Turajlija
FROJLAJN KOST..........................Ana Maljević

Milica Pavlović (Lulu), Katarina Čanković (Teksas), Danica Arapović (Frenči), Snežana Vesković (Rouzi), Jelena Ćosić (Frici), Nemanja Naumoski (Helga), Milan Gromilić (Bobi), Nebojša Gromilić (Viktor, gorila), Uroš Petronijević (mornar, konobar, stražar), Igor Naumoski (mornar), Pavle Žarkov (Herman, mornar), Ljubiša Dinčić (Maks), Dušan Šida (Hans, taksista), Elena Vesković (Prodavačica cigareta), Biljana Knežević (Gost), Milica Cerović (Fotograf), Mirjana Jovanović (Gost)

Solista u numeri „Sutra je dan za nas“....Mirjana Jovanović
Ženski orkestar: Milica Lazović, Verica Ristović, Milan Brković, Igor Marković

252. premijera
Sezona: 2007/08.

ПОЧЕТАК ПРОБА МЈУЗИКЛА КАБАРЕ

Истрајавајући на свом опредељењу да се улоге за нове представе додељују јавно, у Позоришту на Терезијама је 5. и 6. новембра одржана аудиција за доделу улога у представи „Кабаре“. Аудицију је водио амерички кореограф и редитељ Чет Вокер, који је на овај начин одабрао све учеснике најновије продукције Позоришта на Теразијама, мјузикла „Кабаре“. На аудицији су учествовали чланови Позоришта на Теразијама и учесници радионице Чета Вокера, која је током протекле две недеље, одржана у Позоришту на Теразијама.

У мјузиклу Кабаре, чија се премијера очекује половином децембра играће:

Ивана Кнежевић (Сели Боулс), Никола Булатовић (Клифорд Бредшо), Слободан Стефановић (Церемонијал мајстор), Елизабета Ђоревска (Фројлајн Шнајдер), Душко Радовић (Хер Шулц), Мирољуб Турајлија (Ернст Лудвиг), Ана Маљевић (Фројлајн Кост).

Сарадници Чета Вокера, редитеља и кореографа ове представе су: сценограф Марија Калабић, костимограф Снежана Шимић, диригент и аранжер Војкан Борисављевић, док је превод и препев сонгова урадила Марија Стојановић.

У представи учетсвује балет, хор и оркестар Позоришта на Теразијама.

ЧЕТ ВОКЕР

Редитељ и кореограф Чет Вокер је присутан на Бродвеју од своје шеснаесте године. Мјузикли попут On the town, Lorelei, The Ambassadors, као и мјузикли Боба Фосија- The Pajama Game, Pippin, Dancin’ i Sweet Charity, само су неки од наслова који су обележили Вокеров рад.

Можда је највише познат као аутор и ко-кореограф мјузикла Fosse , направљеног у част његовог ментора Боба Фосија. Овај мјузикл је вишеструко награђиван, а 1999. године освојио је награду „Tony“ и проглашен за мјузикл године.

Чет Вокер је, као редитељ и кореограф, радио на обновама чувених мјузикала, и у тој сфери постигао велики успех.

Вокеров рад препознатљив је на Бродвеју, лондонском Bест Енд-у, али и на позоришним сценама у Холандији, Мексику, Јапану. Његов интернационални рад укључује и мјузикле Singin’ in the rain у Мадриду, The Dancing Man у Норвешкој, као и The Producers у Аргентини и Израелу, за који је био номинован за АЦЕ награду за најбољу кореографију.

Радио је кореографије за емисије на америчкој НБЦ, и јапанској ЦТВ телевизији. Његове кореографије су виђене и у емисији америчке звезде Рози О’Донел ( THE ROSIE O’DONNELL SHOW), као и у емисијама неколико интернационалних телевизијских мрежа.

Чет Вокер је познат и љубитељима музичких видео спотова и телевизијских реклама.
Последњих година, као директор јазз данце радионице у оквиру школе „Jacob’s Pillow“, путује по свету и додељује стипендије младим извођачима.

Њујоршка школа „Jacob’s Pillow“, која је ове године прославила 75 година постојања, окупља као предаваче реномиране уметнике из целог света. Едукативни карактер ове школе значајан је за многе младе људе оријентисане ка мјузиклу као жанру и на њихове каријере. Школа је позната по размени идеја и искуства, али је и подстицај плесној креативности у свим њеним формама и стиловима.

МИКЕЛЕ МЕРОЛА ДОБИТНИК НАГРАДЕ "ДИМИТРИЈЕ ПАРЛИЋ"

Mикеле Мерола, кореограф и редитељ представе La Capinera Позоришта на Теразијама, овогодишњи је добитник награде „Димитрије Парлић“, најпрестижнијег признања у области балетске уметности које додељује Удружење балетских уметника Србије у сарадњи Министарством за културу Републике Србије и Градским секретаријатом за културу. 

Награду која ће бити додељена у уторак 23.октобра 2007. године у 13 часова у Фоајеу друге галерије Народног позоришта у Београду, Микеле Мерола добио је за кореографију представе La Capinera Позоришта на Теразијама која је премијерно изведена у априлу ове године. 

Ово је четврта награда за представу La Capinera. Претходно је у јулу ове године, на фестивалу Пургаторије у Тивту, представа La Capinera oсвојила три награде. 

НОВА ПУСЛИЦА: Ивана Јовановић 

У овој сезони у хит представи „Неки то воле вруће“ Позоришта на Теразијама, Бојану Стефановић, која је са великим успехом играла Пуслицу у прошлој сезони а која ће ускоро постати мама, замениће глумица Ивана Јовановић. 

Представа „Неки то воле вруће“ на репертоару је 13. и 23. октобра. 

Благајна Позоришта на Теразијама:
Теразије 29
011 33 02 623
blagajna@pozoristeterazije.com

СЕЗОНА ПУНА УЗБУЂЕЊА!

На конференцији за штампу у Позоришту на Теразијама најављене су нове продукције са којима Позориште на Теразијама наставља своју мисију успостављања највиших уметничких домета на пољу мјузикла.

Најпре подстакнути великим успехом прошлогодишње продукције мјузикла Чикаго насталог из „радионице“ Еб-Кендер, Позориште на Теразијама од 20. октобра почиње са радионицом и аудицијама за мјузикл Кабаре, истог ауторског тима, чије ће пробе почети почетком новембра. Режију и кореографију за мјузикл Кабаре поставиће бродвејски редитељ и кореограф Чет Вокер који је у два наврата у Позоришту на Теразијама држао радионице џез балета.

Премијера мјузикла Кабаре планирана је половином децембра.

У децембру ће почети и пробе за дугоочекивану музичку мелодраму Друм. Реч је о Фелинијевој La Stradi, причи Тулио Пилија и Бернардина Капонија у којој је између осталог реч о борби двојице циркуских играча за наклоност девојке коју је мајка продала вашарском забављачу и грубијану.

У другом делу сезоне Позориште на Теразијама креће са пробама домаћег мјузикла Маратонци трче почасни круг, Душана Ковачевића у режији Кокана Младеновића чиме Позориште на Теразијама жели да етаблира домаћи мјузикл као жанр на својој сцени.

Током октобра на сцени Позоришта на Теразијама можете погледати награђене продукције нашег позоришта, глумицу Ивану Јовановић која од ове сезоне игра Пуслицу у хит представи Неки то воле вруће али и нову верзију представе Светлости позорнице са популарним сонговима које изводе звезде Позоришта на Теразијама.

Продаја карата за представе у октобру почиње у уторак 25. септембра.

Благајна Позоришта на Теразијама:
Теразије 29
011 33 02 623
blagajna@pozoristeterazije.com

La Capinera & БИТЕФ

Након успешног учешћа на Фестивалу Пургаторије у Тивту овог лета, представа La Capinera Позоришта на Теразијама учествује на још једном фестивалу. У оквиру Show Case-a, пратећег програма 41. БИТЕФА. Селектори Show Case-a, Kсенија Радуловић и Андреа Паћото изабрали су пет домаћих продукција које су „у духу Битефа“, а представа La Capinera је једна од изабраних продукција која се игра 22. септембра од 20 часова на сцени Позоришта на Теразијама.

Три награде за представу La Capinera

Представа La Capinera Позоришта на Теразијама освојила је три награде на Другом фестивалу медитеранског театра Пургаторије у Тивту. Петочлани жири којим је председавала позоришна редитељка Тања Мандић Ригонат једногласно је одлучио да La Capinera добије следеће награде:

- награда за најбољу представу
- Ашхен Атаљанц награда за најбоље глумачко остварење
- Кирил Џајковски специјална награда за уметничко достигнуће

Жири је истакао да је „представа La Capinera позоришно остварење високих уметничких домета у свим сегментима: кореографији и режији Микеле Мероле, у игри балетског ансамбла, у инвентивном костимографском и сценографском изразу и надахњујућој музици Кирила Џајковског“.